Vučić: Mozaik u Hramu Svetog Save još jedan simbol bratstva Srba i Rusa

"Najveći naš zadatak danas je da izbegnemo sve zamke oko nas, da čuvamo prijatelje, da težimo miru, razumevanju i izgradnji", poručio je predsednik Srbije u obraćanju na svečanosti otkrivanja mozaika.

"Na nama je da završimo ovaj hram", rekao je Vučić i ukazao da je Hram na Vračaru "kuća za sve" i još jedan od simbola bratstva Srba i Rusa, ali i da u tom hramu treba da bude jak koren, otporan na sve oluje, našeg prijateljstva sa Rusijom.

"Ova kupola, koja je iznad nas, verovatno je najbolje mesto za podsećanje na svetost nekih veza, posebno crkve i naroda, Rusije i Srbije, naroda koji su potekli iz istog plemena, bili sabraća u nevolji, borili se zajedno protiv mržnje kao poretka, nepravde kao načina i osvojili slobodu za naše narode, za svakoga od nas. Više od toga teško da je moguće", naglasio je Vučić.

Oluje kroz koje smo zajedno prošli ojačale su korene te veze, podvukao je Vučić podsetivši da se Sveti Sava zamonašio u ruskom manastiru na Svetoj Gori.

"Ova kupola govori o prijateljstvu dva naroda i na njoj je radilo 70 srpskih i ruskih umetnika, koji su utkali milione komadića u jedinstvenu poruku bratstva i solidarnosti", rekao je predsednik.

Istakao je da je ovo tek početak, a da je na nama da završimo ovaj hram mira, ljubavi i dokažemo da smo usvojili sve lekcije i odabrali život.

Država je pomogla Hram da omogući da on bude najlepši i najsvetliji, stecište naših veza, bratstva i mira sa svima.

Vučić se posebno zahvalio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, bez koga, ističe, ne bismo gotovo ništa uradili u tom svetom hramu i koji je dolazio i interesovao se za nastavak radova.

Takođe se zahvalio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu što je svojim dolaskom uveličao ovaj dan i 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje.

"Hvala svima iz Srbije koji su godinama radili na tome da se ovaj hram podigne, od kraljeva – Milana, Petra i Aleksandra, pa do Dušana Čkrebića, Zorana Đinđića i Tomislava Nikolića", rekao je Vučić, koji je zahvalnost uputio i "Gaspromu", koji pomaže u izgradnji Hrama.

Naglasio je da je izgradnja Hrama, koja je počela krajem 19. veka, kada je ideju o tome doneo Matija Ban, dubrovački Srbin, svestan svojih korena, najveći prikaz istorije kroz koju smo prolazili.

Ratovi i uvek samo ratovi i 1912, i 1914. i 1941. godine, pa zatim 90-ih, zaustavljali su ovaj poduhvat, ukazao je predsednik Srbije.

"Takođe, jedna druga vera ili nevera koja je vladala nama, i Rusijom i Srbijom, nije htela ni Hram ni sveca posle Drugog svetskog rata", dodao je predsednik.

"Zato je danas možda i najveći zadatak da Hram završimo u miru, izbegnemo sve zamke koje su odavno oko nas, da čuvamo prijatelje i tražimo baš ona rešenja koja će omogućiti ono čemu je i Sveti Sava težio: miru, razumevanju i izgradnji", zaključio je predsednik Srbije uz poruku "živelo srpsko-rusko prijateljstvo".

Ističe da će Hram Svetog Save, koji je danas najveći na ovom delu Evrope i sveta, biti najlepši i najsvetliji.

Lavrov: Naše će crkve sačuvati dostojanstvo

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je u Hramu Svetog Save preneo svoje iskreno divljenje i priznanje svima koji su učestvovali u njegovoj gradnji, opremanju i oslikavanju, a posebno umetnicima koji su tom poduhvatu doprineli.

Uz opasku da u nekim zemljama crkve učestvuju u "političkim igrama", poput onih u Crnoj Gori ili Makedoniji, Lavrov je posebno naglasio bliskost srpske i ruske crkve.

Izrazio je uverenje da će i u budućnosti one sačuvati dostojanstvo, koje su i do sada iskazivale.

"Moje srce je bilo ispunjeno ogromnom radošću i zahvalnošću kada sam video ovu predivnu kompoziciju Vaznesenja Gospodnjeg, koje sada ukrašava glavnu kupolu ovog veličanstvenog hrama", rekao je Ilarion, mitropolit moskovski.

U intervjuu za RTS, predstavnik Ruske pravoslavne crkve, mitropolit volokolamski Ilarion kaže da odnosi dve crkve nikad nisu bili bolji, da se dva naroda razumeju bolje i poštuju više nego što to i sami shvataju.

"Prijateljstvo naših naroda učvršćeno je krvlju naših vojnika koji su je prolili ovde na srpskoj zemlji i koji su ovde i sahranjeni. I možda nije slučajno što je Beograd prvi grad u Evropi u kojem je podignut spomenik našem poslednjem caru, svetom mučeniku Nikolaju drugom. U Rusiji nema spomenika. Imamo spomenike kome hoćete, Lenjinu, spomenik Engelsu je odmah pored Hrama Hrista Spasa u Moskvi, ali ne i caru Nikolaju. A u Beogradu ima. I to svedoči o tome da srpski narod dobro razume i visoko ceni ulog koji su Rusi dali srpskoj istoriji i očuvanju pravoslavlja u Srbiji", rekao je mitropolit Ilarion.

Patrijarh: Hvala Rusiji i Srbiji

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej zahvalio je Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu, kao i Republici Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću na pomoći koju su pružili i pružaju na izgradnji Hrama.

"Ostajemo u nadi da će nam bratska Rusija i dalje pružati pomoć u oslikavanju Hrama Svetog Save. On će biti ponos Srba i Rusa kao i celog pravoslavlja", rekao je patrijarh.

Podsetio je da se danas nalaze na mestu na kome su Turci daleke 1595. godine spalili telo Svetoga Save.

Prilikom obeležavanja 300 godina od tog nemilog događaja, rodila se ideja da se na tom mestu podigne veličanstveni hram najvećoj duhovnoj i kulturnoj ličnosti, rekao je patrijarh.

Podsetio je da je početkom 20. veka bilo nekoliko neuspelih konkursa za izgradnju Hrama, da je ona započeta 1939. godine, pa prekinuta Drugim svetskim ratom, i tek je dolaskom patrijarha Germana 1958. godine obnovljeno pitanje nastavka gradnje Hrama.

"Ovom prilikom sa ovoga svetoga mesta, najsrdačnije se zahvaljujemo bratskoj Rusiji i gospodinu Putinu za ljubav prema našem narodu, kao i Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Naravno, i od sveg srca se zahvaljujemo i Srbiji i gospodinu Vučiću za veliku i dragocenu finansijsku pomoć", rekao je patrijarh Irinej.

Govoreći o istorijatu izgradnje hrama na Vračaru, patrijarh je precizirao da se, nakon što je izgradnja više puta bila zaustavljana tokom raznih događaja koji su zadesili ove prostore, gradnja sada nastavlja i da će ovaj hram biti "ponos Srba i Rusa, kao i celog pravoslavlja".

Mozaik na kupoli u Hramu Svetog Save predstavlja jedan od najvećih projekata mozaičkog ukrašavanja u svetu.

Ukras težak 40 tona sačinjen je u Moskvi, pravljen godinu dana, a potom prevezen u Beograd, a delo je umetnika predvođenih čuvenim Nikolajem Muhinom.

Izradu je finansirala ruska firma "Gaspromnjeft" sa četiri miliona evra.

U Hramu i ispred Hrama okupio se veliki broj građana koji su došli da prisustvuju prezentaciji.