Kakvu korist pruža Srbiji skup lidera u nauci

Gost Beograda, budućeg domaćina svetskih umova, osnivač je organizacije u koju se ulazi samo po pozivu. Mole vas da ih ne kontaktirate ukoliko niste međunarodno priznati naučnik. Oni su ti koji kontaktiraju.

"Ne želimo da dolaze ljudi da isključivo sklapaju poslove, da idu okolo sa vizit-kartama. Okupljamo velike naučnike, direktore velikih kompanija, oni ne žele da ih svako saleće", poručuje osnivač organizacije "Vorld majnds", Rolf Dobeli.

Možda je zato tajna i ko će sve naredne godine doći u Srbiju. Ali tajna nije da imaju više od dve hiljade članova, a povezuju ideje i novac.

"Ideje idu od stvari koje možete primeniti kao što su vakcine, biotehnologija, robotika, do stvari poput astrofizike, na kojima ne možete da zaradite novac", navodi Dobeli.

Vesna Bengin iz Biosens instituta napominje da je takav spoj nauke i privrede poznat svuda u svetu. "Nažalost, mi naučnici volimo da se bavimo temama koje smo sami izmislili. Razgovorajući sa privrednicima, nauka dobija zadatke šta treba da radi u narednom periodu", ističe Benginova.

"Ekonomija zasnovana na inovacijama – dugoročni i održiv razvoj"

"Srbija će se pozicionirati kao jedina zemlja koja je napravila taj iskorak, i koja ima dokazani potencijal da uradi nešto novo za region i da iskorači u ekonomiju zasnovanu na inovacijama, što će nam dugoročno omogućiti održiv razvoj", ocenjuje premijerka Ana Brnabić.

U razvoj i istraživanje Srbija ulaže 0,8 odsto BDP-a, a razvijena Švajcarska četiri puta više.

Direktor Instituta za fiziku Aleksandar Bogojević poručuje da ako Srbija želi da bude kompetitivna sa svetom, kad-tad mora doći do tih magičnih dva odsto.

Premijerka najavljuje da bi do kraja ove godine trebalo bi da se osnuje Fond za nauku. "To bi trebalo da bude varnica koja će nam dati mnogo drugačiju 2019. i 2020. godinu u nauci i privredi", dodaje Brnabićeva.

Očekuje da se naučnici više ne odlaze, nego da se iz inostranstva vraćaju u zemlju.