Svaki treći radnik u Srbiji radi "na crno"

U Srbiji svaki treći radnik radi "na crno", a inspekcija rada je zbog utvrđenih nepravilnosti tokom prošle godine kaznila poslodavce u zemlji sa više od 231 milion dinara. 

Svaki treći dinar, zbog poslovanja mimo zakona, zaobiđe državnu kasu. Oni koji rade na crno dvostruko su oštećeni, jer im nije plaćen staž, bolivanje, odmor. Objedinjeni rad inspekcija daje rezultate ali i otkriva manjkavosti. 

"Siva ekonomija u Srbiji čini nešto manje od 30 odsto BDP-a države, a dnevno zbog 'sive zone' naša zemlja gubi osam miliona evra", rekao je ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Navodi da je i zbog toga cilj kampanje da se doprinose onome što je, kaže, započeto još 2014. godine a to je kako je rekao, strateški cilj države - borba države protiv sive ekonomije.

"Oni poslodavci koji rade legalno su svesni šta gube, ali radnici nisu i zato treba da ih edukujemo. Masa naših radnika nema plaćeno bolovanje, godišnji odmor, nemaju prava na kredit", rečeno je na konferenciji.

Radiće se veći broj vanrednih inspekcija, 365 dana 24 sata, jer dosadašnja praksa da se dva dana unapred najavi inspekcija nije logična.

"Vi kad idete u redovnu inspekciju treba da se prijavite dva dana ranije, sami znate ako se prijavite dva dana ranije, sigurno nećete zateći ništa što ne valja, mi moramo da radimo mnogo vanrednih inspekcija. Mi želimo da sa ovim brojem inspektora budemo prisutni u svakom delu naše zemlje", objašnjava ministar. 

Navodi da svim snagama treba raditi na suzbijanju rada "na crno".

"Rad na crno je nešto što je prisutno, to svi znamo, ali smo voljni da svi zajedničkim snagama suzbijemo. U toku kampanje ćemo edukovati građane, radnike, jer ovde ne gubi samo država već gube radnici", rekao je Đorđević. 

Rad "na crno", objašnjava ministar, stvara nelojalnu konkurenciju, a kako ocenjuje, njegovim suzbijanjem naša država se stavila rame uz rame sa razvijeniom evropskim zemljama.

Navodi da se u prethodnom periodu izmenilo niz zakona i podzakonskih akata i ističe da će se ove godine doneti između ostalih i zakon o sezonskim poslovima.

Povezivanje radnog staža iz Rusije sa stažom u Srbiji

Najavio je da je spreman informator za radnike koji odlaze u inostranstvo a koji sadrži sve informacije o načinu na koji se može legalno raditi u inostranstvu.

Na pitanje novinara šta će omogućiti Sporazum sa Ruskom Federacijom koji je potpisan prošle godine a tiče se između ostalog prava na priznavanje staža srpskim radnicima koji su radili u Rusiji, Đorđević je ponovio da će oni koji su bili prijavljeni tokom svog rada u Rusiji staž biti priznat u Srbiji.

"Ali, oni koji su radili na crno i ne mogu da dokažu da su bili na radu u Rusiji, staž ne može biti priznat zbog toga", napomenuo je ministar.

Navodi da građani Srbije koji odlaze u inostranstvo da rade, treba da znaju, da posrednici ne mogu da uzimaju provizije građanima nego poslodavcima.

"Naši građani moraju da znaju da tamo gde odlaze, u Slovačku, Sloveniju ili druge zemlje, tamo je njihovo pravo potpuno identično kao i za građane te zemlje. Moraju da znaju da svi oni koji su posrednici ne mogu da uzimaju provizije građanima nego poslodavcima", objašnjava Đorđević.

Takođe, odgovarajući na novinarska pitanja, Đorđević je rekao da se parafiskalni nameti u Srbiji ukidaju korak po korak jer, kaže, to nije samo stvar političke volje nego se moraju stvoriti uslovi za to, a prema njegovim rečima u proteklom periodu je bilo bitno da se budžet napuni.

"U Zakon o rodnoj ravnopravnosti primenjeni saveti 12 ministarstava"

Na pitanje u kojoj fazi je donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kaže da stvari u vezi sa tim zakonom, idu, kako je rekao, svojim tokom i da se zakon u ovom momentu prevodi i da su u njega implementirani saveti 12 ministartava.

Dodaje da kada prođe ponovo sva ministarstva, ići će na Vladu a zatim u Skupštinu na usvajanje.

Na konferenciji "Reci ne radu na crno", v. d. direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović rekao je da očekuje da se inspekcija u narednom periodu bolje tehnički opremi i naveo da teritoriju Srbije pokriva 260 inspektora rada.

"Ovaj projekat treba da da bolju sliku o tome šta radi inspekcija, jer ono što radi inspekcija je za opštze dobro države i radnika", naveo je Đurović.

Kako je naveo u 2017. godini inspekcija je izvršila 53.424 inspekcijskih nadzora, 22.411 osoba je radilo na crno, što je za 2.939 više negu u 2016. godini.

"To je procentualno više 15 odsto u odnosu na 2016. godinu a 37 odsto više nego što je bilo u 2015. godini", rekao je Đurović.

Navodi da je u protekloj godini od 22.411osoba koje su radile na crno, njih 21.171 zasnovalo stalni radni odnos.

"Ako se uporede podaci kod lica koja rade na crno i kasnije zakonska obaveza da oni zasnuju stalni radni odnos tu su podaci još evidentniji, tako da je u protekloj godini od ukupnog broja zatečenih lica na crno njih 21.171 zasnovalo stalni radni odnos", rekao je  Đurović.

U odnosu na prethodnu godinu 2016. godinu to je 20 odsto više, a u odnosu na 2015. godinu 73 odsto više.

Inspektori rada su u prethodnoj godini otkrili 769 neregistrovanih subjekata i kod njih zatekli 1.183 radnika na crno.

Podneto je 35 krivičnih prijava, a privremenu zabranu poslovanja dobilo je više od pet stotina preduzeća.  

Crna statistika kaže da je prošle godine zbog povreda na radu 39 je bilo sa smrtnim ishodom a čak njih 30 odsto su bili nelegalno na poslovima.

"Poslodavcima su izrečen kazne u toku 2017. godini od 231.584.100 dinara", napominje Đurović.

Amabasador Norveške u Srbiji, zemlje koja je partner ove kampanje, Arne Sanes Bjornstad objasnio je da se Evropska unija i norveški sistem zasnivaju na tome da "svi rade na onome šta treba da rade".

"Kada radite na crno ne dobijate socijalne benificije i ne dajete doprinos sistemu. To je jedna loša spirala koja traje. Loše je i za kompanije. U Norveškoj to ne zovemo siva ekonomija nego varanje", rekao je Bjornstad.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić istakao je da u Srbiji ima 384 neporeskih nameta a da za jednu petinu njih, kada ih poslodavci plate, poslodavci ne znaju koliko će ih isti nameti sledeći put koštati.

Smatraju da je potrebno namete relaksirati i naći načine kako da se smanje nameti ali da to ne utiče na budžet države a kako je rekao jedan od tih načina je i akcija suzbijanja sive ekonomije "Reci ne radu na crno".