Rasprave o ustavnim amandmanima, nesuglasice između predlagača i strukovnih udruženja

Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić kaže da bi predložena rešenja ustavnih amandmana otvorila sistem i osigurala nesporan izbor budućih sudija i zamenika tužilaca koji se prvi put biraju.

Ukazujući da predložena rešenja predviđaju izbor lica koja su okončala program "posebne obuke", a ne program "početne obuke" koji danas postoji, pa bi početna obuka, u skladu sa predloženim amandmanima, bila samo jedan od programa posebne obuke, precizirao je Vujić govoreći na nedavno održanom skupu u okviru javne rasprave o ustavnim amandmanima.

"Predloženim rešenjima amandmana se omogućava uvođenje više načina ulaska u sistem i programa posebne obuke, uzimajući u obzir godine prethodnog iskustva kandidata i gde su to iskustvo kandidati stekli. To ujedno znači da će institucija za obuku u pravosuđu upisivati godišnje na programe posebne obuke daleko mnogo više lica nego što je to danas slučaj u Pravosudne akademije, a u skladu sa realnim potrebama pravosuđa", naglasio je Vujić.

Kao i ustavni amandmani, tako će i budući zakon kojim će se regulisati položaj institucije za obuku u pravosuđu biti poslat na mišljenje Venecijanskoj komisiji, ukazao je Vujić koji smatra da je predloženo rešenje potpuno u skladu sa standardima i preporukama, ali i dobrom praksom većine zemalja članica EU.

Vujić je napomenuo da će, kao što je to slučaj sada u Pravosudnoj akademiji, i sve buduće komisije koje će se baviti prijemom kandidata, biti sastavljene od sudija, tužilaca i zamenika tužilaca, uz što manje učešće subjektivnog mišljenja.

"Nije adekvatno rešen status savetnika"

Vujić je takođe naveo da su iz radnog teksta ustavnih amandmana nepravedno izostavljeni sudijski i tužilački pomoćnici i savetnici koji su sastavni deo pravosuđa i čiji status nije adekvatno rešen.

"Da bi se položaj savetnika u pravosuđu rešio na odgovarajući način – pitanje njihovog materijalnog statusa, napredovanja, prava i obaveza, preduslov je da savetnici budu u nadležnosti Visokog saveta sudstva odnosno Visokog saveta tužilaca. Uvođenje savetnika kao posebne pravosudne profesije je i dobra praksa u većini zemalja članica EU", rekao je Vujić.

U skladu sa tim, Vujić smatra da bi u predloženi tekst izmena Ustava trebalo uneti da u suđenju pored sudija i sudija porotnika učestvuju i sudijski savetnici, kao i da zamenici javnih tužilaca i tužilački savetnici neposredno odgovaraju javnom tužiocu.

Založio se da se pojam "savetnik" uvede na svim nivoima pravosuđa, kao i da im se omogući karijerno napredovanje.

Direktor Pravosudne akademije je naglasio da se u javnosti mogu čuti neistine o trenutnom položaju Pravosudne akademije, kako njom upravlja Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije, ističući da tom institucijom, u skladu sa Zakonom, upravlja Upravni odbor od devet članova.

Okrugli sto u Novom Sadu

U Gradskoj kući u Novom Sadu je održan drugi okrugli sto u okviru javne rasprave o Radnom tekstu amanmana na Ustav Srbije u oblasti pravosuđa koje je predložilo Ministarstvo pravde.

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović je istakao da je suština Radnog teksta izmene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa sadržana u težnji da se pri izboru sudija i tužilaca isključi zakonodavna i izvršna vlast, te da su svi ustavni amandmani pisani u skladu sa evropskim stanadardom, odnosno, Venecijanskom komisijom.

Narodni poslanik u Skupštini Srbije Aleksandar Martinović istakao je da će Ministarstvo pravde u većini narodnih poslanika u parlamentu imati pouzdanog partnera za razgovor o predloženim amandmanima, koje je ocenio kao dobro izbalansirane i vođene opštim državnim interesima i interesima struke, s obzirom da će se pomoću njih ispuniti određene obaveze iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23 za pristup naše zemlje Evropskoj uniji.

Potpredsednica Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Ivana Stojiljković rekla je da to udruženje ima primedbe na radni tekst koje se odnose na izbor na prvu sudijsku i tužilačku funkciju i konstitucionalizaciju obuke, jer kako smatra, oni bi mogli da omoguće diskriminaciju sudijskih i tužilačkih pomoćnika.

Sa druge strane, potpredsednik Alumni kluba (diplomaca) Pravosudne akademije Goran Petković rekao je da je ogromno civilizacijsko dostignuće to što je obuka na Pravosudnoj akademiji uvedena kao obavezna, navodeći da "vladajuća pravna struka" protivljenjem ovom rešenju ne želi modernizaciju i želi proizvoljan izbor sudija i tužilaca.

Predsednik Glavnog odbora Udruženja sudija prekršajnih sudova Republike Srbije i predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović je istakao da mu je drago što su neki predlozi tog udruženja prihvaćeni, kao što je ukidanje prvog izbora sudija na tri godine, ali je napomenuo da postoje primedbe na sastav, broj članova i način odlučivanja unutar VSS-a.

Nakon jednoipočasovne rasprave, međutim došlo je do nesuglasica između predstavika predlagača i strukovnih udruženja, koja su potom napustila skup, dok će o daljem učešću u nastavku javne rasprave odluku doneti naknadno.

Javnu raspravu su napustili članovi Nacionalnog Konventa o Evrospkoj uniji za Poglavlje 23 , Udruženja tužilaca Srbije, Društva sudija Srbije, Udruženja tužilačkih i sudijskih pomoćnika i Advokatske komore Vojvodine.

Tokom okruglog stola pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović podsetio je da će javna rasprava trajati do 8. marta, do kada će biti održana još dva okrugla stola u Nišu i Beogradu i do kada će Ministarstvo pravde primati pismene predloge, sugestije i komentare na predloženi tekst amandmana.