U Vojvodini sve manje gusaka, guščja mast na ceni

Samo nekoliko kilometara sa leve strane magistralnog puta od Melenaca ka Kikindi već vekovima preživljava "Riđin Salaš".

Vlasnici su se menjali a sa njima i sadržaji, ali po tradiciji svi su se bavili guščarstvom. I današnji vlasnik Ljubomir Obućina ima jato od dve stotine pernatih lepotica.

"Salaš bez guske, blata, đerma to nije salaš, kad vidite golišav salaš, to je ništa, taj nema dušu. Mi Banaćani volimo guske jer su one jako korisne životinje, imaju perje, nekada su devojke kada su se udavale pravile štafik, jastuke, dunju da nose u miraz", navodi Ljubomir Obućina, iz Melenaca.

Samo selo Melenci imalo je na desetine hiljada gusaka, svaka kuća gajila je jato od dvadeset do pedeset komada, danas su retki koji drže guske iako je od pre dve decenije osnovano udruženje guščara "Belo jato" sa jednim ciljem da sačuva ovu tradiciju.

"Guska nije za dvorište to je za nju zatvor. Za nju je ledina, trava, a da je pustite na ulicu to smeta nekim komšijama i onda ne možete da pustite guske da slobodno idu da pasu travu a guska bez trave i vode nije guska", navodi Bogdan Bolozan, Predsednik udruženja guščara "Belo Jato" Melenci.

Ipak poslednjih godina kod pojedinih mladih Banaćana ponovo se javlja želja za oživljavanjem ove proizvodnje.

"Imam oko dvadeset gusaka, plan mi je da proširim da ih imam što više", navodi Ivan Ranisavljev, iz Melenaca.

Nedeljko Turinski, iz Melenaca navodi da je najmlađi član Udruženja.

"Imam trinaest godina, najmlađi sam član i imam tri guske i jednog gusana. Trenutno sam u finalu i nasledio sam to od svog tate i dede", objašnjava Turinski.

Još stari Egipćani bili su upoznati sa blagodarnim dejstvom guščije džigarice.

Guščja mast već vekovima unazad koristi se kao jedan od najefikasnijih prirodnih preparata za lečenje bronhitisa, hroničnog kašlja, upale pluća. Za kilogram masti potrebno je izdvojiti oko petnaest evra.