Sećanje na stradale logoraše u Nišu

Mnoge potresne priča ostaće neispričane i posle ove izložbe, kažu autori nove postavke istoričari Ivana Gruden Milentijevič i Nebojša Ozimić, ali je važno da se svaka priča, za koju postoje tragovi, ne zaboravi.

"Svaki logor je mesto gde se svi izjednačujemo i mesto odakle svi izlazimo sa saznanjem da su nekada postojali neki neljudi i da mi takvi ne treba da budemo", kaže Nebojša Ozimić, kustos istoričar.

Ivana Gruden Milentijević, kustos istoričar kaže da je trebalo izdvojiti šta zavređuje pažnju da bi bio integralni deo nove postavke, tako da će biti mnogo novih dokumenata, fotografija i ličnosti koje su bile u logoru. 

Posebno mesto nove postavke imaju pojedine porodice - Žilnik. Radman, Levi, sudbine logorskih lekara, a prikazani su i napori organizacije Crveni krst da u to zlo doba bude od pomoći.

"Sve te životne priče koje smo ispričali na neki način ovde su bile inspiratine za mene i pokrenule su me da na ovaj način opremim ovaj prostor", rekla je Olivera Nikolić, arhitekta.

Koncentracioni logor u Nišu osnovan je 1941. godine kao prihvatni, odavde je na hiljade zarobljenika prebacivano u druge logore širom Evrope ili odvođeno na Bubanj na streljanje.

Osim što je poznat po bekstvu organizovanom 12. februara 1942. godine, logor na Crvenom krstu jedini je logor koji je danas u funkciji muzeja u Srbiji. Autori nove postavke sa posebnim pijetetom skreću pažnju na dečiji kutak.

"Često se događalo da deca nisu išla istim transportom kao i roditelji pa su ostajala sama u logoru i izjave logoraša koje govore o toj jevrejskoj deci koja su praktično napuštena i sama u logoru - to su meni napotresniji detalji", rekla je Ivana Gruden Milentijević.

Posle davne 1967. godine kada je priređena prva izložba u logoru, ovo je druga postavka na spratu logorske zgrade, dok je multimedijalna izložba u prizemlju otvorena 2013. godine.