Čije gene nose narodi u regionu

Ima li većina onih koji žive u Srbiji zajedničkog pretka, zašto nijedan narod na Balkanu nema isključivo svoju genetsku sliku – neke odgovore daje DNK, odnosno "i 2 haplogrupa" koju ima većina testiranih u Srbiji. Takozvana dinarska haplogrupa jeste prva smernica, ali još ne vodi do preciznog porodičnog rodoslova.

"Haplogrupa predstavlja ogromnu porodicu muškaraca i svaka je dosta starija od svake nacije. Kad utvrdimo haplotip, geografsku distribuciju, dajemo lepu osnovu za domaći zadatak", kaže Marko Andrejević, analitičar u DNK centru za genetiku.

A domaći zadatak zahteva da se prikupe porodične priče, podaci iz lokalnih crkava, arhiva, vodi računa da se sve poklapa i s porodičnom slavom. Rezultati naučnih analiza uglavnom i potvrde porodične legende. Pokazalo se, iako delimo haplogrupe, postoje i razlike.

"Mogu se pronaći tragovi starosedelačke populacije, onih koji su dolazili kao osvajači a pri tome, ono što ljudi interesuje da li ima turske genetike, ima ali u tragovima, nas je iznenadilo da toga nema. Mi smo praktično našli nekoliko pojedinaca za koje možemo reći da imaju genetiku srodnu prosečnom Anadolcu", kaže  predsednik Društva "Srpski DNK projekat" Jovica Krtinić.

Uzorci se uzimaju jednostavnim brisom iz usta a rezultati u okviru ovog projekta dobijaju se po muškoj liniji za nekoliko dana. 

"Mi kada analiziramo Y hromozom, pretpostavljamo da je on isti kao kod prvog pretka ili bar deset genaracija unazad. Moguće je raditi i po ženskoj liniji, po analizi mitohondrijske DNK", navodi analitičarka u DNK centru za genetiku Lena Arizanović.

Dešava se i da rezultati pokazu da je neko s ovih prostora blizak narodima Italije, severne Evrope, da ima biološkog rođaka u Argentini.

"Može se reći da kod Srba, koji jesu star narod, gotovo da nema haplogrupe koja se nije pojavila", kaže Krtinić.

Ako izuzmemo američke, ili na primer australijske koloniste, "i haplogrupa", postoji kod Evropljana. Druga najčešća "haplogrupa" u Srbiji je "e grupa" za koju se veruje da je nastala u istočnoj Africi da bi se odatle proširila u podsaharsku, severnu Afriku, Evropu i Bliski Istok.