Šta o Srbima u Osmanlijskom carstvu otkrivaju turski arhivi

Nešto više svetlosti na život Srba u Osmanlijskom carstvu sigurno će baciti uvid u preko 20.000 dokumenata koliko je Arhiv Srbije preuzeo u poslednje dve godine iz turskih arhiva, a deo njih iščitala i obradila orijentalistkinja i arhivistkinja Enisa Alomerović Hubanić.

Reč je o dokumentima iz 15, 16. i 17. veka koji svedoče o životu u Srbiji i na Balkanu pod Osmanskim carstvom, a koji su postali dostupni našim stručnjacima, nakon što su krajem 2015. godine direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić i generalni direktor Direkcije državnih arhiva Turske Ugor Una potpisali protokol o saradnji.

Taj ugovor je, napominje Enisa Alomerović Hubanić, omogućio našim istraživačima pristup turskim arhivima i mogućnost istraživanja u prestonici Srbije. Sa tom misijom je u istanbulskom arhivu boravila protekle dve godine dva puta.

"Prvi put smo preneli oko 15.000, a u decembru prošle godine u Beograd smo doneli još 7.000 dokumenata u digitalnom obliku. Oni se sada nalazi u Arhivu Srbije i u toku je njihovo sređivanje i obrada kako bi postali dostupni istraživačima", kaže Alomerović Hubanićeva, jedna od retkih poznavalaca osmanskog jezika kod nas, na kojem su napisani ti dokumenti.

"Naučno bavljenje istorijom Osmanskog carstva, koje je u viševekovnom dodiru sa istorijom Srbije, Balkana i balkanskih naroda, prosto je nemoguće bez pisanih tragova. Naša namera je da preuzmemo što veći broj dokumenata koji se tiču Srbije", ističe Alomerović Hubanićeva.

Objašnjava da je arhivska građa u Osmanskom arhivu razdvojena na pojedinačna dokumenta i na deftere koji predstavljaju bogat i raznovrstan izvor za našu istoriografiju.

Svedočenja o Beogradu kao trgovinskom centru

Ističe da vilajetski popisi, spiskovi poreza i zakupa, platni spiskovi, blagajničke knjige, timarski spiskovi, pomažu da se dobije slika o životu građana, trgovaca, zanatlija i seljaka, o ekonomiji, trgovini, saobraćaju...

Kao zanimljiv navodi dokument iz 1526. godine o postojanju mosta na Savi i njegovoj popravci, zatim o plovidbi Dunavom različitih tipova brodova od kojih je svaki imao namenu.

"U dokumentima postoje uverljivi dokazi da je turska mornarica prolazila Dunavom i da se delila na ratnu i trgovačku flotu. Istraživanje o namirnicama, vojnoj opremi, drvima za ogrev koje je prevozila mornarica svedoče da je Beograd bio trgovinski centar. Brodovi su se razlikovali po broju jedara na pramcu. Imali su jedno ili dva jedra i u zavisnosti od toga su se nazivali laka ili teška galija. Imamo dokumenta o naplati poreza u beogradskom pristaništu ili račune o obnovi beogradskog nasipa", objašnjava Alomerović Hubanićeva.

Posebno skreće pažnju na značaj deftera – popisnih knjiga za gradove kao što su: Beograd, Smederevo, Užice, Pirot, Niš, Kruševac, Čačak, Vranje, Leskovac i mnoga druga mesta i naselja koja su davno nestala ili su nekada postojala pod drugim nazivom.

"Defteri su statistički materijali. Odaju strukturu, broj, sadržaj stanovništva. Karakteristično za turske deftere je da se stanovništvo popisivalo sa stanovišta davanja dažbina. Popisna jedinica je bilo domaćinstvo, a ne pojedinac", pojašnjava Alomerović Hubanićeva.

Popisivanja su, dodaje, sprovođena prilikom svake promene sultana, zatim prilikom osvajanja novih teritorija; neka su stanovišta da se popis vršio svakih 30-40 godina, ali postoje defteri čije su godine nastanka ovu tezu opovrgle, jer je razmak između njih iznosio četiri do pet godina.

Napominje da defteri posredno mogu poslužiti da se dobiju približno tačni podaci o strukturi, broju i sastavu stanovništva, o toponimima, ekonomskom položaju stanovništva, a važan su izvor i za antroponimiju i mnoštvo drugih tema.

Naredba Sulejmana Veličanstvenog o Smederevskom sandžaku

S druge strane, sultanska pisma, fermani, berati i druga dokumenta sa najvišeg nivoa vlasti daju određene podatke o spoljnoj i uopšte političkoj istoriji Osmanlijskog carstva.

Alomerović Hubanić tako skreće pažnju na dokument iz 1560. godine koji je potpisao Sulejman Veličanstveni.

"Bio je to ferman, odnosno naredba Sulejmana Veličanstvenog da svako ko mimo zakona ubira porez u Smederevskom sandžaku bude kažnjen. Naredba se odnosila i na Sandžak bega i govori o izuzetno uređenom sistemu u kojem se poštovao zakon i hijerarhija", primećuje.

Za nju nema dileme da su očekivanja javnosti u Srbiji od toga šta će novo o ovom istorijskom periodu našim istoričarima i istraživačima reći osmanski izvori, ogromna.

To je razumljivo, kaže, s obzirom na to da pristup turskim arhivima do sada nije bio lak, da malo istraživača zna osmanski, i da se očekuje bi se sada moglo doći do nekih novih podataka bitnih za našu istoriografiju.

"Svi se pitaju da li ćemo otkriti novu istoriju našeg srednjeg veka. Ovo što smo do sada videli navodi me na zaključak da naš narod ima brojne predrasude o periodu koji je Srbija provela pod Osmanskim carstvom. Slika je jednostavno svetlija nego što smo pretpostavljali", zaključuje Alomerović Hubanićeva.

broj komentara 16 pošalji komentar
(nedelja, 28. jan 2018, 06:25)
Саша [neregistrovani]

Тако је!

Цењени господине, у потпуности се слажем са Вама!

(nedelja, 28. jan 2018, 05:40)
anonymous [neregistrovani]

profesor istorije

900godina austougarska??
svaka cast...
Idi procitaj malo koju knjigu i manje pametuj..

(nedelja, 28. jan 2018, 01:06)
Miro Makovic [neregistrovani]

Bilo nepovratilo se....

Mozete da pisete i pricate sta hocete. Ja jedno za sigurno znam da Turci su podigli "Cele kulu" od glava srbskih ustanika a ne da su Srbi pravili neke cele kule od turskih glava na turskoj teritoriji. Jedino dobro [to su nam Turci ostavili su cuprija na Drini kod Visegrada i mostarski most. Sve ostalo nije vredno pominjati. Ostalo je nekoliko manastira, kao Gracanica, Decani, Bogorodica Ljeviska a svi ostali su paljeni, ruseni, pljackani ili totalno nestajali.

Sve sto je tursko neka bude prokleto do vjek i vjekova.

(nedelja, 28. jan 2018, 01:04)
Jova [neregistrovani]

Istorija Srba i razlozi koji su uticali na istu ?

E pa fino da se najzad dodje i to tih informacija.Nadamo se da ce se doci i do informacija npr oko Ćele kula i imenima ljudi cije su glave uzidane tu.A mozda saznamo i o porodicama koje su uzmale Islamsku vjeru i povlasticama koje su uzivale nakon tog cina.Ima tu sigurno puno stvari koje bi nas interesovale, ali pretpostavljam da ce se to ograniciti na ekonomsku i statisticku sliku Srbije pod Osmanskom okupacijom.

(nedelja, 28. jan 2018, 00:58)
anonymous [neregistrovani]

Без сумње

Србија је доживела велику стагнацију под Турцима.Нису протерали Србе зато што су много више зарађивали на њима него на муслиманима.У Србији су манастири и цркве добили готово исто значење због великог опорезивања манастира па су многи манастири напуштени.Богати и писмени Срби хришћани нису постојали до 18 века.

(nedelja, 28. jan 2018, 00:55)
anonymous [neregistrovani]

Округло па на ћоше

Као познаваоц Турског језика, па према томе и проблематике новијих утицаја Турске на Балкану, сматрам за потребно да напоменем да је по мом мишљењу, за Турску, најбитнија поента ове размне архивске грађе - утврђивање фактографије у вези тапија турских велможа на непокретну имовину у Србији. Те су тапије, по међународном приватном праву необориви доказ сопствености, писане искључиво османлицом, писмом које чак и у Турској зна веома мали број људи, а на Балкану тек неколико. Даље - шта да се прича?

(subota, 27. jan 2018, 19:31)
Милош [neregistrovani]

Селекција докумената?

Само бих желео да знам да ли је наша страна узела баш документе које је желела, или је добила претходно изабрану и да кажем "прочишћену" документацију, што је већ позната пракса у овим разменама. Сигурно је да се неке године биле више мирне него друге, али сумњам да је текло мед и млеко, нарочито када је почеки опадање Османлијског царства.

(subota, 27. jan 2018, 19:06)
DDanonymous [neregistrovani]

Zivot pod okupacijom...

Kada jedan narod zivi pod okupacijom bilo kakve sile moze se samo govoriti o tome koliko je okupator potlacenom narodu dozvoljavao iole normalan zivot dostojan covjeka.NIsmo mi Srbi bili jedini narod pod okupacojom tokom dugog perioda,istu sudbinu su imali i Grci, Bugari, Rumuni,Spanci su bili pod arapskom okupacijom bili vise od 500 godina,kao i Rusi pod Mongolima ili Tatarima oko 400 godina,zatim svi slovenski narodi pod Austrougarskom vise od 900 godina.
Svaka imperija je drzala pod okupacijom neke narode dajuci im manja ili veca prava i prevodila ih na svoju vjeru i u svoj nacionalni korpus.Sto se tice Srba u Osmanskom carstvu moze se reci da su bili cijenjeni na sultanskom dvoru u Carigradu,kao inteligentni ljudi koji su se lako obrazovali,dobri borci.Najteza situacija je bila u srpskim zemljama gdje su silu provodili age i begovi,dakle,domaci,veleposjednici koji su presli na islam i koji su cinili vlast jer je pravih Turaka medju Srbima bilo vrlo malo.Danas u Turskoj zivi oko 7 miliona Srba,skoro jednako broju Srba u Srbiji.Bice zanimljivo pratiti prevode tih arhivskih dokumenata.

(subota, 27. jan 2018, 18:26)
anonymous [neregistrovani]

Bilo bi lepo

Da se odradi neka vrsta tv serijala.

(subota, 27. jan 2018, 17:36)
BK, Plano, TX [neregistrovani]

Svetlija slika?

Lepo je sto su istoricari nase dve zemlje uspostavili saradnju. Madjutim, nije nista neocekivano sto drzavni arhivi pruzaju sliku o uredjenoj drzavi sa zakonima i hijerarhijom - to su upravo stvari koje arhiva cuva. Na zalost, drzavni arhivi ne cuvaju informacije o svakodnevnom zivotu obicnog naroda.

Ne treba imati mnogo maste da bi se neke stvari procitale izmedju redova. Na primer, razmislite o fermanu Sulejmana Velicanstvenog kojim zabranjuje da se mimo zakona ubira porez u Smederevskom sandzaku? Jeste, to je manifestacija carske brige o narodu i zakonu, ali zasto je takav ferman bio potreban specificno za Smederevski sandzak? Pitam se i sta drzavni arhiv Osmanskog carstva kaze o danku u krvi? Verovatno ne govore o traumama koje je narod imao, kako su ljudi sakatili zdravu decu ne bi li ih zadrzali kod kuce i kako su majke pratile otetu decu dok im suze nisu presahnule. U arhivi se to verovatno zove nekim plemenitim imenom i mozda se cak objasnjava da je time carstvo pomagalo narodu - obrazovalo im je decu i davalo im priliku da postanu neko i nesto. Nije to ni sasvim netacno, setimo se samo Mehmed-pase Sokolovica, medjutim sve to bledi odnosu na patnju koju je izazvalo.

Zanimalo bi me i kazu li sta osmanlijski arhivi o tome sta je navelo mog pra-pra-pretka da ubije agu u Hercegovini, pa je morao da bezi sa porodicom i krije se u pecini u Ljubisu na Zlatiboru. Kao porodici ne treba nam bolje arhive od prezimena - Pecinar.

Srdacan pozdrav iz Plejna u Teksasu!