"Malo Užice" nezvanični konzulat Srbije u Mađarskoj

Užičanka Milka Lazarević ugovara budući banket u restoranu na kilometar od graničnog prelaza Kelebija. Deceniju i po mala kolonija Užičana priprema zlatiborske specijalitete za Mađare, putnike autobusa, vozače kamiona.

Vladimir Filipović, kuvar iz Užica, kaže da vole kajmak, sir, gulaš, supe, čorbe.

"Mnogo je dobar restoran, dobra je usluga, osoblje korektno, tako da smo prezadovoljni, hrana je divna", kaže vozač autobusa Mišo Vujović.

Iako su u početku Mađari bili nepoverljivi, sada je "Malo Užice" omiljeno mesto za provod stanovnika Tompe.

"Kad su videli da smo mi njima otvorili dušu i srce i vrata našeg restorana, da smo i neke naše usluge prilagodili njihovim željama, onda su oni dolazili da sa nama slave Nove godine i Srpske nove godine, onda oni nama dođu na naš Božić i družimo se s njima za njihov Božić. Prosto, volimo i mi njih i oni nas, prosto smo se srodili", ispričala je Milka Lazarević, suvlasnica restorana "Malo Užice" u Tompi.

U "Malo Užice" ne dolazi se samo zbog hrane i pića. Mnogi sa problemima na granici pomoć traže baš od Užičana.

Milka Lazarević kaže da nekad prenoće kod njih, nahrane ih, pomognu oko dobijanja vize, odvezu ih na autobus, prosto stoje im na usluzi za sve.

Gotovo celokupno osoblje restorana je iz užičkog kraja.

"Ja sam najjeftiniji. Od mene dobiju najbolju uslugu, ne samo piće i hranu, već i drugo što požele", kaže konobar Goran Gajić.

Posao je takav da ponekad za 40 minuta treba da usluže i pet autobusa putnika.

"Znate kako se kaže za kafanu kraj puta? Kafana kraj puta vam je kao vojnik na straži. Uvek morate biti spremni da dočekate i da ispratite goste. Mi smo uvek spremni", kaže Vukosav Lazarević, suvlasnik restorana "Malo Užice".

Milka i Vukosav ostvarili su svoje snove u Mađarskoj. Kažu da Užice i Zlatibor ostaju da sanjaju za aktivne penzionerske dane.