Kritike ustavnih izmena za javno tužilaštvo

U odnosu na očekivanja koja proizilaze iz zahteva Poglavlja 23 za depolitizacijom pravosuđa, rešenja za javno tužilaštvo predstavljaju začuđujuće kretanje unazad, ocenjeno je u zajedničkom saopštenju ove tri organizcije, koje su 30. oktobra napustile konsultacije Ministarstva pravde u vezi sa promenema Ustava.

"Izneta ustavna rešenja ne samo da ne garantuju proces depolitizacije, već naprotiv, vrše relokaciju, koncentraciju i umnožavanje političkog uticaja na javno tužilaštvo", smatraju pomenute organziacije, koje će naknadno doneti odluku da li će se ponovo uključiti u javnu raspravu o Nacrtu ustavnih amandmana.

Preliminarni predlozi izmena Ustava predviđaju da tužioce ubuduće bira Visoki savet tužilaca (VST) u čijem će sastavu biti četiri zamenika javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, pet "istaknutih pravnika" koje bira Narodna skupština, kao i Vrhovni javni tužilac Srbije i ministar pravde.

Udruženje javnih tužilaca, JUKOM i Beogradski centar za ljudska prava tumače da bi prema ovim predlozima ustavnih amandmana, politički uticaj mogao da se relocira iz Narodne skupštine i Vlade u Visoki savet tužilaca, te da bi na ovaj način mogla da se otvare vrata za veći i snažniji politički uticaj na rad javnog tužilaštva.

Izražavaju bojazan da smanjenje članova Visokog saveta tužilaca iz reda javnih tužilaca, uz istovremeno povećanje broja članova koje bira Narodna skušpština i uz aktivno učešće ministra pravde članstvu Saveta, ni na koji način neće doprineti depolitizaciji javnog tužilaštva.

Umnožavanje političkog uticaja, ove organizacije vide i u obavezi da se buduće sudije i tužioci biraju iz reda diplomaca Pravosudne akademije, za koju, kako ukazuju, nema nijedne garancije nezavisnosti od zakonodavne ili izvršne vlasti.

Smatraju da su zabrinjavajući predlozi prema kojima se, kako navode, narušavaju postojeće garancije nepremestivosti javnih tužilaca, kao i postojeće garancije imuniteta javnih tužilaca.

Udruženje javnih tužilaca, JUKOM i Beogradski centar za ljudska prava smatraju da se gasi garantovana samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca jer je, kako navode, po ovom predlogu ustavnih izmena, samostalna samo institucija tužilaštva, a ne i lica koja tu funkciju vrše.

Te tri organizacije pozvale su Ministarstvo pravde da najavljena javna rasprava obuhvati i nacrt ustavnog zakona, kako bi se izbegle posledice prethodne pravosudne reforme, u kojoj je upravno ustavni zakon iznedrio neustavni reizbor nosilaca pravosudnih funkcija.