Jadranska Lešnica, pola veka hraniteljstva

Dušanka i njen suprug Rista pored svoje tri ćerke, odgajili su još dvadestoro tuđe dece. Nisu mogli, kažu, da im pruže puno toga što se novcem moglo kupiti, ali jesu mnogo ljubavi. Zbog toga su za neke bili i ostali baba i deda, strina i čiča, a većini mama i tata.

"Kad vidite iza sebe uspeh da ste vi od male bebe odgajili, pa sutra odraslog čoveka, ili se oženio, ili se udala, imaju porodice, odemo na ispraćaje, babine nosimo, ožene se, pa devojkama spremam darove. Znači, sve u svemu, sam se osećala kao roditelj", rekla je Dušanka Stanić, iz Jadranske Lešnice.

Jedna od prvih hraniteljica iz Jadranske Lešnice je osamdesetogodišnja Milena koja je odgajila desetoro dece. Jedan od njih je Radenko, koji je uz Milenu ostao i dan danas.

"Gledala sam kao da sam ga ja rodila, tako je bio mali, jer moje nisam nijedno dojila decu, a njega sam hranila", rekla je Milena Todorović iz Jadranske Lešnice.

Radenko Perić, takođe, iz Jadranske Lešnice kaže da se oseća kao da je njen rođeni sin, jer pored svoje dece je odgajila i njega, dolazi, a dolazila je i ona i obilazila ga redovno.

Hraniteljstvom se u ovom selu bavi i sve više mladih ljudi. Tridesetogodišnja Branka hraniteljica je već dve godine.

"Pored svojih troje bioloških uzela sam i jedno dete na hraniteljstvo, da bi mu pružila svu svoju ljubav, negde i ja sam dete koje je ostalo rano bez majke",  navodi Branka Bukovan, iz Jadranske Lešnice.

U selu su, kažu, ponosni na to što u većini slučajeva hranitelji i deca ostaju porodica za čitav život.

"Mnoge te hraniteljske porodice za svog života ostave deo svog imanja toj deci, a neke porodice ostavljaju čak i svoja cela domaćinstva i pored toga što imaju svoju rođenu decu", rekao je predsednik MZ Jadranska Lešnica Dragan Todorović.

Na leto ove godine, Jadranska Lešnica biće mesto okupljanja dece, i sada već odraslih ljudi, koji su se gajili kod hranitelja iz ovog sela.