Ko truje orlove u Srbiji

Atar kod sela Svilojevo u blizini Apatina mesto je gde je otrovano najviše orlova u Srbiji. Samo u poslednje tri godine pronađeno je 20 leševa orlova belorepana. Poslednja žrtva je stogo zaštićeni orao krstaš, koji je tokom šest meseci prešao preko osam država Evrope, a nakon samo dva dana boravka u Srbiji nađen je mrtav.

"Shvatili smo to tako što smo podatak dobili direktno od kolega iz Austrije, koji su ovu pticu pratili preko satelitskog odašiljača", objašnjava Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Načelnik pokrajinske inspekcije za životnu sredinu Nemanja Ivanović priča da je otrovana ptica koja je simbol Republike Srbije i nalazi se na našem grbu.

"Država Srbija se suočava sa tužbom pred Evropskim sudom, upravo za nesavesno trovanje i ubijanje zaštićenih ptica", dodaje Ivanović.

Furadan među najopasnijim sredstvima 

Čak 34 vrste ptica stradale su u Srbiji od trovanja, ali nisu samo one na meti nesavesnih građana.

"Ili imamo direktna trovanja putem bačenih mamaca, koji su najčešće namenjeni za šakale, a drugi način je, nažalost, korišćenjem sredstava u poljoprivredi za tretiranje semena i nepropisno tretiranje tog semena koje se ostavlja na površini", ukazuje Milica Mišković.

Među najopasnijim je furadan, koji se i dalje koristi, iako je u Srbiji zabranjen 2014. godine, jer je veoma otrovan i za ljude.

"Njega na crnom tržištu još uvek ima. Promet se vrši preko interneta. U saradnji sa policijom i Odelom za sajber kriminal, uspeo je jednog sugrađanina da privede", navodi načelnik pokrajinske inspekcije za životnu sredinu.

Država nema kontrolu nad brojem otrovanih ptica 

Od 2000. godine, od kada se prati, u Srbiji je otrovano ukupno 160 ptica. Međutim, broj je mnogostruko veći s obzirom na to da se ovakvi slučajevi ne prijavljuju, kao ni da država nema kontrolu nad brojnošću ubijenih i otrovanih ptica, niti sistemski odgovor na ovakvo pitanje.

"Mi ne želimo situaciju u kojoj su potrebne godine sistematskog trovanja i slučajevi od preko dvadeset mrtvih životinja da bi se sprovela ozbiljna istraga. Treba nam protokol koji će utvrditi šta je čiji posao, šta je čija nadležnost. Da se svi dokazi prikupe i da se slučajevi ne odbace zbog nedostatka dokaza", objšnjava Milica Mišković.

Za krivično delo uništavanja posebno zaštićenih vrsta kazna je do tri godine zatvora, ali takvih presuda do sada nije bilo.

"Zato što se tu radi o uglavnom malim sredinama, ljudi neće jedni drugim da se zameraju. Štite jedni druge različite grupe. Mi podnesemo N. N. prijavu. Nikoga, nažalost, za sada nismo uhvatili na delu", kaže Nemanja Ivanović.

Najviše je stradao mišar sa 165 otrovanih jedinki, a sledi orao belorepan. U Srbiji ih je živelo oko 240, a do sada ih je otrovana trećina.