Mogu li lokalne vlasti da unaprede bezbednost saobraćaja?

Kad se saberu pogibije u saobraćaju u poslednjih deset godina, izgubljena je jedna varošica – 6.800 ljudi, a čak 38.000 osoba zadobilo je teške telesne povrede, zbog kojih su mnogi trajni invalidi.

Načelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov navodi da je 2017. godine 580 ljudi poginulo u saobraćajnim nezgodama.

"Tako veliki broj je stvarno nešto što treba da zabrine sve nas kojima je posao ili koji treba se bave bezbednošću saobraćaja", upozorava Arsov.

U puteve se ulaže, ističu u resornom ministarstvu, ali magistralna mreža, isprepletana lokalnim putevima, i intenzivan saobraćaj na pojedinim delovima dovodi do nesreća. Država ima plan.

"Da do 2020. godine prepolovimo broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom na području Republike Srbije. Takođe smo zacrtali sebi za cilj da makar od te 2020. pa nadalje nijedno dete ne strada u saobraćaju", navodi državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Edin Zaćirović.

Prema novim propisima, odgovornost za bezbednost saobraćaja većim delom prelazi na lokalne vlasti, a njima nedostaje novca.

Goran Cvetanović iz Naleda apeluje na institucije da se što pre usvoje imene zakona o putevima kako bi se prevazišli problemi sa kojima se lokalne samouprave susreću, pre svega kad je reč o finansiranju, izgradnji i održavanju puteva.

Predsednik Opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević upozorava na opasnost da zbog davanja tolikih nadležnosti lokalnim samoupravama, a bez jasno profilisanih finansijskih sredstava, i taj zakon ostane samo jedno slovo na papiru.

Šef Grupe za održavanje puteva Mirjana Ilić napominje da to ipak ne znači da se ne može posebno uputiti i jedan apel Ministarstvu finansija.

Od svake kazne za saobraćajne prekršaje 30 odsto novca odlazi opštini u kojoj je prekršaj napravljen.

Godišnje je to preko milijardu dinara i uglavnom ode u održavanje puteva umesto u unapređenje bezbednosti saobraćaja.