Više kupaca nego novih stanova u Beogradu, cene rastu

"Više od 7.000 stanova je prodato u Beogradu u prva tri kvartala 2017. što ukazuje da će do kraja prošle godine prodaja biti na nivou od preko 10.000 prometovanih nepokretnosti, što odgovara prosečnom broju prodatih stanova u Beogradu u prethodnih nekoliko godina za Beograd", navodi za Tanjug direktor agencije "Old Rojal Sistem" Milić Đoković.

Rast stambenog tržišta u Beogradu nastavljen je i u drugoj polovini 2017. godine, a prema istraživanju agencije "Old Rojal Sistem" koja se, između ostalog, bavi analizom trendova na tržištu nepokretnosti u Srbiji, stanovi prosečno poskupljuju oko pet odsto godišnje.

"Pre pet godina tržište je bilo u najžešćoj krizi, bilo je mnogo manje gradnje i prometa, a cene su bile oko 25 procenata manje nego što su danas. Potražnja za stambenim jedinicama u Beogradu i dalje je velika, imajući u vidu da broj prodatih stanova značajno prevazilazi broj izgrađenih stanova", navodi Đoković.

Tanjugu je u Republičkom zavodu za statistiku rečeno da prosečna površina prodatih stanova u Beogradu u prvoj polovini protekle godine iznosi 62 kvadrata, a najveća ugovorena cena po kvadratu u tom periodu iznosila je 217.701 dinara i kupljen je u Beogradu.

"Jaka tražnja za stanovima zadržala se u prethodna četiri kvartala, jer, pored velikih stambenih projekata u izgradnji, nekoliko značajnih projekata je najavljeno i u narednom periodu, a to je ohrabrilo investitore da ulažu u nove stambene projekte", navodi Đoković.

Cena novogradnje u Beogradu, prema istraživanju agencije, kreću se od 900 evra po kvadratu za stan u Železniku i Rakovici do 3.000 evra za Dedinje i čak 3.500 evra za kvadrat na Starom Gradu.

Sa druge strane, stari kvadrati vrede od 650 evra, za koliko se prodaju u Sremčici, dok na Banjici vrede 1.050 do 1.200 evra. Na Dedinju se cene kreću od 1.700 do 2.000 evra za kvadrat na Starom Gradu, dok je čak 3.000 evra potrebno izdvojiti za kvadrat stare "luks" gradnje u strogom centru Beograda.

Iako su cene kvadrata u Srbiji visoke u odnosu na primanja građana, one su ipak niže u odnosu na metropole slične veličine u Evropi, kao što su Beč ili Prag.

U Srbiji je stan "kapitalna investicija" i kupuje se od ušteđevine, uz finansijsku "injekciju" porodice ili kreditima banaka.

Dug period otplate kredita, međutim, nije obeshrabio više od 7.000 kupaca koji su u prva tri kvartala prošle godine kupili stanove u prestonici, a potpuni podaci o prodaji protekle godine još uvek se obrađuju.