Dan Ćirila i Metodija i u kalendaru državnih praznika

Do sada samo u crkvenom, a od ove godine i u kalendaru državnih praznika biće upisana imena Ćirila i Metodija. Dan posvećen slovenskim prosvetiteljima i misionarima Srbija bi trebalo da obeležava od ovog proleća.

Vladan Vukosavljević, ministar kulture kaže da časovi u školama mogu da počnu predavanjem o Ćirilu i Metodiju.

"Verujem da će se širom Srbije u domovima kulture, naravno i na javnom servisu i u drugim medijima toga dana podsećati na veliki rad Ćirila i Metodija i da ćemo imati simboličku kopču sa dubokom istorijom slovenske kulture. Time se Srbija u formalnom smislu, ne u suštinskom, priključuje velikoj porodici slovenskih naroda koji se sa dužnom pažnjom, pijetetom i poštovanjem sećaju rada dvojice velikana", kaže Vuksanović.

Decenijama se proslavljaju u Rusiji, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj. U Srbiji se 24. maj skromno obeležavao kao Dan slovenske pismenosti. Premalo pažnje za ogromno nasleđe solunske braće, napominju stručnjaci.

"Slobodno mogu reći da su Sloveni imali istrijsku sreću da se njihovim pitanjem pozabave takvi umovi. Postigli su da slovenski jezik može da bude zvanično uvršćen u bogosluženje, dakle u jedan javni kulturni život, stvorili pismo i time na neki način sve Slovene uveli ravnopravno u jednu vrlo važnu kulturnu civilizovanu zajednicu naroda Evrope i sveta", kaže prof. dr Irena Špadijer sa Filološkog fakulteta.

Na to bi novi praznik, između ostalog, trebalo da ukaže jer je Ćirilu i Metodiju posvećeno svega nekoliko stranica u školskom gradivu.

"Nisam sigurna koliko njih je sposobno da kaže u kom vremenskom periodu, da je to 9. vek, da se počeci i srpske pismenosti vezuju za 9. vek. Možda zato što se kasnije uči o Vukovoj reformi, ali generalno znaju ko su Ćirilo i Metodije i njihova uloga koja je bila u istoriji", kaže Vesna Rašković, profesor istorije.

Zbog te uloge proglašeni su zaštitnicima Evrope, našli su se na slovačkoj kovanici od dva evra, a po njima se zove planinski vrh na Antarktiku.

U Srbiji ime Ćirila i Metodija nosi samo jedna osnovna škola i ovaj park u centru Beograda. Iako se u njemu nalazi i spomenik posvećen slovenskim prosvetiteljima, poznatiji je po reformatoru srpskog jezika - Vuku Karadžiću, čiji je spomenik udaljen stotinak metara.