Đorđević: U 2018. potupuna kontrola rashoda ministarstva

Predstavljajući rezultate ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Đorđević je naveo da će se u daljem radu ministarstvo fokusirati na realne ciljeve koji će doneti konkretne rezultate koje će građani moći da osete.

"Za sledeću godinu predviđene su nove tri stvari u budžetu. Prva je podrška od 204 miliona dinara za smeštaj u privatnim domovima za star, gde je cilj da više nema čekanja na smestaj u ovim domovima, rekao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, drugu stavku predstavlja SOS telefon za žene žrtve nasilja za šta je izdvojeno 30 miliona dinara. Dodao da je 26 miliona dinara izdvojeno kako bi Srbija imala pravo da aplicira za učešće u programima EU.

Kada je u pitanju sektor za rad i zapošljavanje, Đorđević je istakao da je najznačajnije smanjenje nezaposlenosti i prekvalifikacija ljudi u IT sektor što će doprineti što kvalitetnijem kadru.

Naglasio je i donošenje Zakona za finansijsku podršku porodicama sa decom, a kada je u pitanju sektor za brigu o osobama sa invaliditetom rekao je da će tu najznačajnije stavke biti veća izdvajanja, izrada centralne baze podataka, kao i izrada personalizovanih kartica.

Za sledeću godinu imamo tri ključna cilja, rekao je ministar i naveo da su to početak rada na izdavanju socijalnih karata, borba protiv rada na crno i SOS telefon.

Upitan za proces privatizacije banja, ministar je rekao da su održani sastanci i da postoji zainteresovanost investitora, te da će se rešavati jedna po jedna banja.

Kako je dodao, na tome najviše radi Fond PIO koji je u najvećem broju slučajeva u vlasničkoj strukturi banja.

Ministar je rekao da se za sledeću godinu očekuje donošenje Zakona o štrajku.

Kada je u pitanju plan rada po sektorima, Đorđević je rekao da se u Sektoru za finansijsko upravljanje, računovodstvo i kontroling planira izrada Strategije upravljanja rizicima, uključivanje socijalnih ustanova u sistem Trezora i uvođenje Kontrolinga.

Đorđević je kao najznačajnije istakao uvođenje potpune kontrole trošenja novca, što je posebno važno ako se zna koliko novca iz budžeta do krajnjih korisnika, stiže preko ministarstva.

Ministar je rekao da je udeo ministarstva za rad, zajedno sa PIO Fondom i Nacionalnom službom za zapšljavanje u rashodima Srbije 41,48 odsto što "predstavlja veliku odgovornost", jer je veliki broj stanovnika direktno zavisan od korišćenja sredstava ovog ministarstva.

Tri budžetska fonda ministarstva, navodi ministar, u kojima se raspoređuje novac predviđen budžetom su budžetski fond za programe zaštite i unapređenja osoba sa invaliditetom za koji je izdvojeno 468,9 miliona dinara, budžetski fond za ustanove socijalne zaštite za koji je izdvojeno 518,5 miliona dinara i budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom za koji je izdvojeno 1,25 milijardi dinara.

Kada su u pitanju dotacije nevladinim organizacijama u sledećoj godini, Đorđević je rekao da će 517 miliona dinara biti opredeljeno za narodne kuhinje, 50 miliona za podšku ženama žrtvama nasilja SOS telefon i udruženjima za zaštitu porodice i dece.

U oblasti boračko-invalidske zaštite biće opredeljeno 50 miliona dinara za projekte, a u oblasti zaštite osoba sa invaliditetom izdvojeno je 400 miliona dinara za konkurse.

Kada je u pitanju Sektor za rad i zapošljavanje za sledeću godinu obezbeđeno je 3,65 milijardi dinara za aktivno zapošljavanje, što je 850 miliona više nego prošle godine.

Ministar je naveo da će za inkluziju Roma biti izdvojeno 32,5 miliona dinara za primarno obrazovanje, 2,2 miliona subvencija za samozapošljavanje, 37,8 miliona dinara za zaštitu dece i 4,9 miliona dinara za OSI.

U Sektoru za penzionu, boračku i invalidsku zaštitu za 2018. godinu planirana je obnova spomenika zahvalnosti Francuskoj, a kada je u pitanju Inspektorat rada ministar je najavio kontinuiranu kontrolu "24/7", kao i zajednički rad sa poreskom inspekcijom.

Đorđević je na predstavljanju rada ministarstva pročitao deo izveštaja stručnog nadzora koji se odnosi na slučaj devojčice koja je bila u hraniteljskoj porodici Mile Alečković i između ostalog naveo da je dete zatečeno u lošem zdrastvenom stanju sa konstatovanom šugom.

Ministar je naveo da je devojčici koja je 15. decembra oduzeta hraniteljskoj porodici bio zabranjen kontakt sa braćom, da je briga o njoj prepuštana drugim ličima koji su bliski hraniteljskoj porodici, kao i da su se u školi hranitelji predstavljali kao staratelji.

"Hranitelji su od početka tražili posebne uslove i bilo je poteškoća u saradnji, nisu hteli da prime posete socijalnih radnika, a nisu se pridržavali ni popunjavanja sveske hraniteljstva. Takođe su zabranjivali razgovor deteta i socijalnih radnika nasamo, ali i kontakt deteta sa braćom i sestrama", rekao je Đorđević odgovarajući na pitanja novinara nakon predstavljanja rezultata rada svog ministarstva.

Kako kaže, nije želeo da preko medija komunicira sa hraniteljskom porodicom u kojoj se devojčica nalazila, a koja je sada premeštena u novu hraniteljsku porodicu gde se "polako prilagođava".

Ministar je dodao da su bivši hranitelji na konferenciji za štampu koju su organizovali izneli mnoge podatke o detetu koje treba da budu tajna, kao i da je "način na koji su pričali na konferenciji i preko medija i društvenih mreža podleže prijavama".

Đorđević je ponovio da podržava rad socijalnih radnika koji daju "200 odsto" od sebe i da "neće dozvoliti da oni trpe pretnje".

"Zakon o rodnoj ravnopravnosti nije stvar sujete"

Odgovarajući na pitanje da li je sukob dva ministarstva oko Zakona o rodnoj ravnopravnosti sukob između njega i Zorane Mihajlović Đorđević je rekao da nijedan ministar ne može da dozvoli da lična sujeta ugrozi državu i zakon.

"Nisam ja lično, nego smo mi kao ministarstvo dali negativno mišljenje, mi ne želimo da menjamo zakon u smislu da donosimo novi, ovaj zakon je kvalitetan, ali ima nedostataka", rekao je Đorđević posle predstavljanja rada svog ministarstva.

Dodaje, da ako se slede evropski principi onda zakon mora da prođe sve procedure, a sve primedbe koje su iznete moraju biti predmet rasprave.

"Mi Zakon o rodnoj ravnopravnosti imamo, on je ocenjen kao napredan, ali želimo da bude još bolji. Ima tu primedbi, na primer ne možete privatnim kompanijama da namećete kvotu, ne može Inspektorat za rad da se bavi primedbama za kršenje rodne ravnopravnosti jer već ima širok obim nadležnosti...", naveo je ministar i dodao da se on lično uvek vodio odabirom ljudi koji najbolje rade svoj posao bez obzira na pol.

Upitan za donošenje zakona koji bi regulisao rad na lizing, a koji je najavljivan 2015. godine, Đorđević je rekao da izrada bilo kog zakona traži vreme, kao i da je u ciljevima za narednu godinu naveo stvari koje se "izvesne".

"Taj zakon nam treba, gledaćemo da to bude što pre, ali hteo sam da budem iskren i da ne kažem da će ga biti, a posle da ga ne bude", rekao je ministar i dodao da su neke od stvari koje će pomoći u rešavanju tog problema, određivanje minimalne cene rada i dogovoreno formiranje lokalnih socio-ekonomskih saveta.

"Đilasova donacija odbijena zbog zloupotrebe"

Đorđević je rekao da je odbio donaciju Dragana Đilasa Ustanovi za decu i mlade "Sremčica" u kojoj borave deca sa smetnjama u razvoju, jer bi to, kako je ocenio, bila zloupotreba institucije zarad političkih poena.

Kako je naveo na predstavljanju rada svog ministarstva, donacija Dragana Đilasa od 280.000 dinara odbijena je jer se on promoviše kao kandidat za gradonačelnika, te na taj način zloupotrebljava decu u svrhu lične promocije.

"Mogao je da da to anonimno, ali kao Đilas ne može", rekao je Đorđević i dodao da tako nešto ne bi dopustio nijednom političaru.

"To ne bih dozvolio ni političaru iz svoje stranke, jer je to zloupotreba institucije zarad političkih poena", dodao je ministar.

Upitan da li je odbijanjem donacije i on zloupotrebio instituciju koju predstavlja Đorđević je rekao da bilo ko može da da donaciju i da je to praksa koja se podržava, ali anonimno.

"Šta biste mi rekli da tako dozvolim da javno donira novac neki tajkun ili kriminalac?", rekao je ministar i dodao da ne smatra da je uradio pogrešnu stvar.