Reciklaža u Srbiji daleko ispod nivoa razvijenih zemalja

Dok se u Evropskoj Uniji reciklira oko 60 odsto otpada, u Srbiji čak 95 procenata komunalnog otpada završava na deponijama ili u prirodi. Recikleri ambalažnog otpada rade sa polovinom kapaciteta i uvoze ambalažni otpad iz susednih zemalja. Recikleri predlažu uvođenje depozitnog sistema, odnosno kaucije za staklene i plastične boce i limenke.

Iako je u Srbiji donošenjem seta zelenih zakona 2009. godine primenjeno načelo  "zagađivač plaća" i uspostavljen pravni okvir za razvoj sistema upravljanja otpadom, građani vrlo često ili nemaju mogućnost ili ne žele da odvajaju otpad iz domaćinstva za reciklažu. Namenski kontejneri za plastiku, staklo, limenke, tekstil, postoje samo u većim gradovima i nema ih dovoljno.

"Recikliram od kada je postavljeno ovo ovde. Ono što nam nedostaje u toj zatrpanosti politikom, rijaliti programima i sličnim stvarima, to je neka elementarna ekološka svest. Mi se ponašamo potpuno bahato prema prirodnim resursima koje imamo", kaže Miloš Ković. 

Mesečno se iz Beograda na deponiju Vinča donese oko 50.000 tona komunalnog otpada, a odatle takozvani neformalni sakupljači odvajaju sve što može da se reciklira.

"Imamo neke ljude tamo koji razdvajaju sekundarne sirovine. Oni izdvoje oko 300 tona pet ambalaže samo na Vinči, to nije normalno, taj pet bi trebalo da bude izdvojen pre. Mi ćemo širiti ovu mrežu što podzemnih kontejnera, što nadzemnih kontejnera, za tekstil, staklo i delićemo mnogo više kanti domaćinstvima", ističe Mihajlo Janjić iz Gradske čistoće Beograd.

U Norveškoj na primer, gde postoji depozitni sistem, sav ambalažni otpad se sakuplja i prerađuje, a ono što ostane koristi se kao energent. 

"Već desetinama godina se nikad ne bacaju flaše i limenke, od koka kole i slično, predaju se u prodavnicama, ubacuju se u automat, automat skenira koja je flaša i onda dobijate novac na kasi", kaže profesor Univerzitet Jugoistočne Norveške Biljana Fredriksen.

Uvođenje depozitnog sistema koji postoji u deset zemalja u Evropi i recikleri u Srbiji vide kao najefikasniji način da boce i limenke više ne završavaju u prirodi.

"Depozitni sistem je najsličniji sistemu kaucije koji postoji pri kupovini pivskih boca i podrazumeva da vi kao potrošač date depozit, povratnu naknadu u nekoj vrednosti koju zatim dobijate nazad u trgovini kada vratite ambalažu koju ste iskoristili, i u tom smislu potrošači su zainteresovani da se uključe u sakupljanje jer imaju finansijski interes", objašnjava predsednik Srpske asocijacije ambalažnog otpada Kristina Cvejanov. 

Finansijski interes bi našla i privreda, jer se samo za uvoz starog stakla godišnje da 10 miliona evra, a isto toliko i za uvoz starog papira.

broj komentara 4 pošalji komentar
(ponedeljak, 18. dec 2017, 17:05) - Miroslav Premović [neregistrovani]

Depozitni sistem?

Sadašnji sistem upravljanja ambalažnim otpadom pokazuje da nije u stanju da napravi ozbiljnije pomake u primarnom razvrstavanju a time otvori nove mogućnosti razvoja otpadne industrije Srbije.

Isti je u potpunosti prilagođen potrebama (interesima) proizvođača robe široke porošnje pre svega industrije bezalkoholnih i alkoholnih pića, a sa druge strane je vrlo nepovoljan za otpadnu industriju a naročito po sakupljače, komunalni sektor i reciklažne kapacitete.

Uvođenje depozitnog sistema je neophodnost ali i uvođenje posebnih nacionalnih ciljeva za za reciklažu i/ili iskorišćenje kućnog otpada tj. komunalnog otpada iz domaćinstva.

(ponedeljak, 18. dec 2017, 13:49) - anonymous [neregistrovani]

To je vrlo unosan posao

I treba pod hitno da se dovedemo u red...jer smo najneurednija drzava u evropi....prosto je ruzno i sramota da nepostoje kante za otpatke i opuske na autobusnim stajalistima...ulicama...nac.parkovima..
.itd....a o reciklazi da negovorimo..Evo me u Italiji u hotelskoj sobi...u hodniku 5 kanti..1.plastika.2.limenke3.organsko4.papir5.razno.
To je kod nas naucna fantastika???

(ponedeljak, 18. dec 2017, 11:48) - anonymous [neregistrovani]

Sve je receno

U ovom tekstu sve je receno samo da se sprovede Nas izgleda mora neko da natera na ono sto sami treba da radimo

(ponedeljak, 18. dec 2017, 11:35) - anonymous [neregistrovani]

Imam soluciju

Zaposlite jedno 1.000 ljudi da rade na smetljistu. Neka razvrstavaju smece.

Zaposlicete mnogo ljudi i zaradicete para na receklazi......... kao sto kazu "win-win"