"Zaštititi decu od prisilnog rada"

Slavica Đukić Dejanović rekla je da po istraživanjima, do deset odsto dece obavlja prisilan i težak rad i da se deca mogu zaštiti revizijom i strogom primenom postojećih akata.

"Činjenica je da je u opasnim uslovima rada u ovom momentu u Srbiji procenat od tri odsto dece jako visok, jer Srbija ima 14,4 odsto dece do 14 godina. Tamo gde je dete izloženo teškom fizičkom poslu, trefikingu, zloupotrebi, to je problem celog društva i zato su ovakva okupljanja važna", rekla je Slavica Đukić Dejanović.

Dodaje, da je zahvaljujući Klir projektu i podršci američke vlade koja ga je finansirala, resorno ministarstvo došlo do značajnih podataka na osnovu kojih je izmenjeno zakonodavstvo i napravljena lista opasnih poslova za decu.

"Posebno značajan korak koji činimo je da će inspekcijske službe u saradnji sa Centrima za socijalni rad i MUP-om neuporedivo intezivnije raditi na ovoj neželjenoj pojavi", rekla je ministarka.

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada Jovan Protić napomenuo je da u poljoprivredna gazdinstva inspekcija rada nema nadležnost da uđe. "Tu su zato prisutni centri za socijalni rad i ideja je bila da povezivanjem te tri institucije na nivou okruga, omogućimo da se dečji rad efikasnije prepoznaje", ukazao je Protić.

Ministarka objašnjava, da su deca ugrožena kada se radi o teškom fizičkom i nametnutom radu, kada rade ono što im stariji nalože, skupljaju sirovine...

"Deca nedozvoljeno rade i noćnim satima tako da postoje različite forme tog rada. Nažalost najviše ima Romske dece, kada je 2011. činjen popis beskućnika taj procenat je bio vrlo zadovoljavajući, ali kad se pogledala struktura tu ima najviše Roma i romske dece", navela je Slavica Đukić Dejanović.

Kaže, da deca koja imaju srećno detinjstvo nemaju osećaj da ima dece koja ga nemaju i da zato senzibilnost celog društva mora da se podigne na viši nivo.

Paunovićeva: Deca iz ranjivih grupa izložena zloupotrebi 

Dečak, iz siromašne porodice poljoprivrednika, majka mu ima samo osnovnu školu - to je slika deteta najčešće prisiljenog na rad.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović istakla je da zloupotreba dečjeg rada dovodi u pitanje sva dečja prava, posebno je značajno pitanje obrazovanja, isključivanje dece iz obrazovnog procesa.

Kako je istakla, to posledično stvara efekat i na dostojanstven posao, odnosno zaposlenje i čitavu budućnost mladog čoveka.

Paunovićeva je rekla da deca iz ranjivih grupa postaju najčešće žrtve zloupotreba dečjeg rada.

Podaci iz Izveštaja centara za socijalni rad za 2016. godinu pokazuju da su centri za socijalni rad u starosnoj grupi korisnika od 0 do 17. godine registrovali oko 13.000 dece u sukobu sa zakonom, 9.300 dece žrtava zanemarivanja i zlostavljanja, 610 dece bez pratnje i 405 dece povratnika po readmisiji.

"Deca iz ovih grupa predstavljaju potencijalne žrtve zloupotrebe dečjeg rada" , istakla je Paunovićeva na konferenciji "Mapa puta za eliminaciju dečjeg rada uključujući njegove najgore oblike".

Kaže i da fenomen dečjeg rada i posebno štetnih oblika dečjeg rada i zloupotrebe dečjeg rada u Srbiji još uvek nedovoljno istražen.

"Ipak, na osnovu pojedinih relevantnih podataka iz različitih anketa i izveštaja, može se postaviti šira slika o izloženosti dece zloupotrebi rada, kao i grupama koje su potencijalno u riziku", istakla je Suzana Paunović.

Podseća na rezultate istraživanja višestrukih pokazatelja položaja dece (MICS) iz 2014. koje ukazuje da je oko 10 odsto dece starosti od 5 do 17 godina, uključeno u ekonomske aktivnosti dovoljan broj sati da bi se njihov rad klasifikovao kao "nepoželjni" dečji rad.

Na osnovu iznetih podataka najranjivijim grupama izloženim zloupotrebi dečjeg rada pripadaju deca romske nacionalnosti, deca iz najsiromašnijih porodica, deca sa teškoćama u razvoju, deca u sukobu sa zakonom, deca migranti.

"To je tema koja se nameće u savremenim uslovima ekonomskog života, a ima svoje sociološke, pravne i etičke komponente", istakla je Paunovićeva, navodi se u saopštenju iz njene kancelarije.

Suzana Paunović je podsetila da se zloupotrebom dečjeg rada negativno utiče na intelektualni, fizički, društveni i moralni razvoj deteta, a da izloženost deteta neadekvatnom radu negativno utiče na njegovo školovanje, a posledično i na buduće dostojanstveno zaposlenje.

Govoreći o osnovnim izazovima u ovoj oblasti, Paunovićeva je istakla stvaranje normativnog okvira za praćenje pojave zloupotrebe dečjeg rada, definisanje indikatora i podataka o broju dece koji se prate i jasno definisanje mandata institucije na nacionalnom nivou koja bi bila zadužena za koordinaciju ovog procesa, objedinjavanje podataka i njihovo objavljivanje.

Osim domaćeg zakonodavstva, na eliminaciju dečjeg rada u svim oblicima državu obavezuju i međunarodne konvencije.

"Regionalne inspekcije rada danas su dobile laptopove, koji bi trebalo da im pomognu da budu što efikasniji u prijavljivanju i sprečavanju radne zloupotrebe dece", kaže stalna koordinatorka UN u Srbiji, Karla Herši.

Za radno zloupotrebljavanje maloletnika zakonom su propisane kazne, od 600 hiljada dinara do milion i po.