Od 2018. primena Strategije za podsticanje rađanja

Slavica Đukić Dejanović je novinarima u SANU rekla da je ta strategija završena, kao i akcioni plan za dve godine.

Prema njenim rečima, bolja demografska budućnost Srbije je pre svega vezana za stimulisanje i olakšavanje pozicije žene.

"Žena je ta koja je još uvek preplavljena masom klasičnih, tradicionalnih obaveza. Ona je sve obrazovanija, želi da učestvuje u kompeticiji za sopstvenu društvenu poziciju, a želi i roditeljstvo. Sve što budemo imali više servisnih aktivnosti, finansijskih olakšica, razumevanja poslodavca za nju, biće sve više situacija u kojima će sama žena donositi odluku da želi da se ostvari kao roditelj", rekla je Đukić Dejanovićeva koja je učestvovala na skupu u SANU povodom zapošljavanja u 21. veku.

Na pitanje koji je odgovor Vlade na nedovoljan broj radne snage i neusklađenost obrazovanja sa realnim potrebama, Đukić Dejanovićeva je rekla da se oni tiču demografske i populacione politike i poboljšanja obrazovanja.

Radno aktivnog stanovništva, koje se po svim modelima tretira kao stanovništvo od 15 do 65 godina, je sve manje, istakla je Đukić Dejanovićeva što govori o smanjenju potencijala rađanja, ali i o smanjenju broja potencijalnih radnika.

Navodeći da je važan kvalitet njihovog obrazovanja, Đukić Dejanovićeva je navela da na tom polju Vlada čini mnogo, od akreditovanih programa, uvođenja dualnog obrazovanja i obaveznog srednjeg obrazovanja do 2030. godine.

To je, kaže, predviđeno agendom UN o održivom razvoju 2030 čija je Srbija potpisnica.

"Sve osobe moraju imati obezbeđeno besplatno srednje školovanje i to će biti jedna od naših obaveza i na tom planu se, naravno, radi", zaključila je Đukić Dejanovićeva.

U Srbiji oko 2.000 dece živi i radi na ulici 

Procenjuje se da u Srbiji oko 2.000 dece živi i radi na ulici, izjavila je Slavica Đukić Dejanović i dodala da je svaka peta siromašna osoba u našoj zemlji dete.

Deca ulice su, kaže Đukić Dejanović, izložena su svakodnevnoj diskriminaciji, siromaštvu, nasilnom radu, ali i trgovini ljudima, te je tako samo tokom prošle godine 21 dete bilo žrtva trgovine ljudima - 19 devojčica i dva dečaka.

Đukić Dejanović je, na skupu pod nazivom "Unapređivanje kvaliteta usluga namenjenih deci uključenoj u život ili rad na ulici u Srbiji u skladu sa Opštim komentarom UN", rekla da se posebna pažnja države mora usmeriti na decu ulice, da im se, koliko je moguće, nadomesti ono što im nedostaje.

Govoreći o Opštem komentaru UN, koji je Komitet za prava deteta usvojio 21. juna ove godine, ministarka je istakla da je to prvo pravno uputsvo koje daje opšte smernice zemljama da donose strateške dokumente koji su osnov prevencije.

"Savet za prava deteta će svakako uvažiti sve preporuke Komiteta UN, a to znači da ćemo imati jedan dugoročni plan, kako bi ta deca bila što manje stigmatitzovana kako bi imala mogućnost da posle 15 godine budu perihvaćena od društva", naglasila je ona.

Nemački ambasador u Srbiji Aksel Dirtman je rekao da su deca koja žive na ulici stalno izložena brojnim izazovima i da ona predstavljaju najranjiviji segment društva, te da posebnu pažnju treba posvetiti romskoj deci, ali i da država treba mnogo više da uradi u toj oblasti.

"Mi pomažemo Svratište, odnosno Centar za integraciju mladih poslednje dve godine sa 250.000 evra", rekao je Ditman i dodao da treba više uraditi u toj oblasti kako bi se pomoglo deci koja žive i rade na ulici.

Direktor Centra za integraciju mladih Marko Tošić rekao je da u Beogradu funkcionišu dva svrtatišta, gde dolaze deca ulice, njih oko 350.

Podsetio je da ih ne finansira država već da tokom dve godine Svratišta u Beogradu održavaju zahvaljujući donacijijama iz EU i Nemačke razvojne agencije (GIZ).

Kako je rekao, podrška Grada Beograda bila je projektna, što im predstavlja problem jer takvo finansiranje ne obezbeđuje kontinuit.