U procesu restitucije razmatra se i supstitucija

Od 1870. godine porodica Bunjak imala je imanje. Vek kasnije, imovina im je oduzeta. Posle 25 godina borbe ne žele obeštećenje, što predviđa Zakon o restituciji, već imovinu u vrednosti oduzete.

"Nije u redu da se obeštećenje, novčano, stavi na teret svih građana Srbije kao i nas samih potražilaca, što bi značilo da ćemo mi sami sebi isplaćivati imovinu, a postoji mnogo nepisane državne imovine koju niko ne koristi a koja može da se vrati", kaže potražilac u restituciji Nada Bunjak.

Otuda i raniji predlog Mreže za restituciju da se Zakon o restituciji izmeni i tako smanji ili ukine novčano obeštećenje. Da se, kao za crkve i verske zajednice, uvede supstitucija. Podsećaju da Republička direkcija za imovinu ima slabo popunjenu bazu podataka sa tek 130.000 jedinica nepokretnosti, a da je u Srbiji, recimo, više od 18 miliona katastarskih parcela.

"To najviše šteti državi. U isto vreme naravno da mnogi imaju koristi od te imovine, zato je i uzurpiraju ili je koriste po nekim beneficiranim uslovima, a nama u restituciji je izuzetno važno da što više te imovine posluži za supstituciju – zato će se onda kroz restituciju i supstituciju vratiti u privatnu svojinu, postati privatna svojina i na taj način obezbediti stabilne dugoročne prihode za budžet", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

I dok se čeka da Vlada donese koeficijent za obeštećenje, istovremeno se, kako za RTS otkriva Ministarstvo finansija, razmatra i supstitucija. U međuvremenu, Ministarstvo utvrđuje realni koeficijent za obeštećenje.

"Sa stanovišta zaštite svojinskih prava i makroekonomske stabilnosti, Ministarstvo finansija je saglasno sa supstitucijom kao jednim od vidova naknade (obeštećenja) u postupku restitucije", kaže se u saopštenju Ministarstva finansija.

Procenjena vrednost imovine koja je oduzeta je 13,6 milijardi evra. Maksimum koji država može da plati su Zakonom propisane dve milijarde.