Žene starije od 45 godina teže dolaze do posla

Kada se dele otkazi, žene starije od 45 godina među prvima su na udaru. Njihovo ponovno zapošljavanje s godinama je sve teže.

"Hoću da vam kažem da se radi o ženama visokog stepena obrazovanja. To su žene koje su radile u Agenciji za privatizaciju, Privrednoj komori, firmama u stečaju tipa 'Jugoeksport'. To su žene koje su bile na rukovodećim mestima u bankama", kaže Svetlana Cerovina iz udruženja "Žene na prekretnici".

Pedesetdvogodišnja Vesna Stević, pravnica, tokom svog radnog veka promenila je tri zanimanja. Ali nikada nije radila u svojoj struci.

"Nema traženja, kako koji nađem. Neprijavljeno sam radila. Za osam godina tri-četiri posla sam radila. Sa jednog posla idem na drugi. Imam devojčicu, osmi razred. To mora da se odneguje. Ali ja njoj želim bolju budućnost", kaže Vesna Stević.

Neke opštine pomažu starijim sugrađankama da se zaposle. U Šapcu, na primer, poslodavcima za novozaposlene plaćaju poreze i doprinose.

"Program se planira i za narednu godinu i moram da pomenem da je veći broj naših sugrađanski koje su uključene u ovaj program i taj broj iznosi 60 prema 40 odsto u korist žena", kaže Violeta Šestić, načelnica Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj u Šapcu.

Preporuke poverenice za zaštitu ravnopravnosti u slučajevima diskriminacije žena na radu uglavnom se, kaže, poštuju, kao u slučaju medicinske sestre u Čačku koja je sklonjena sa radnog mesta zbog godina.

"Ne možemo zameriti nekom ko je osnovan zbog profita da se drži profita, ali da zaboravlja da su odluke nekih od privrednih subjekata bazirane na predrasudama da su stariji radnici manje produktivni... da su više teret za kompaniju nego dobrobit, što je netačno, jer kada ćete imati više iskustva i znanja", ističe poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

U Srbiji, za isti rad žene su lošije plaćene od muškaraca, a svoj posao pokreću uglavnom iz nužde.

"To s jedne strane može biti dobro, ali s druge strane i nije toliko dobro jer uspešnost biznisa veoma zavisi od toga da li ste u njega ušli iz ekonomske nužde ili iz dobre poslovne ideje, iz dobrog ekonomskog resursa, iz poznavanja tržišta. Razlika u prihodima je tolika da žena mora da radi 40 dana duže godišnje od muškaraca da bi zaradila istu zaradu", navodi Marija Babović iz Grupe za razvojnu inicijativu "Secons".

Žene na selu su u još lošijem položaju, malo je onih koje su vlasnice imanja, ali su zato na njima glavna radna snaga. Pritom njih 40 odsto radi na njivi jer su ostale bez posla kao tehnološki višak.