Akademici stavili tačku na Memorandum, slučaj prepuštaju istoriji

Pripisivati Slobodanu Miloševiću Memorandum kao program za njegovu politiku čista je izmišljotina, ocenio je akademik Vasilije Krestić, jedan od autora knjige "Memorandum SANU, posle 30 godina".

"On (Milošević) je kao i većina njegovih partijskih drugova napao Memorandum i za sve vreme svog vladanja nije našao za potrebno da poseti Akademiju", naveo je Krestić.

Krestić, jedan od autora knjige "Memorandum SANU, posle 30 godina", kaže i da je svima poznato da je Memorandum tadašnja vladajuća partija proglasila "antikomunističkim spisom", te da zato samo "naivni i neobavešteni mogu posumnjati da je Memorandum služio Miloševiću kao putokaz u politici".

Autorski pečat knjizi koja je danas predstavljena u SANU dao je i pokojni akademik Kosta Mihajlović, a Krestić na optužbe da je Memorandum bio velikosrpski program, odgovara da taj dokument ni po formi, ni po sadržaju, ni po zaključcima i ciljevima nije napisan kao nacionalni program.

"SANU nije pozvana da piše nacionalni program. Svuda u svetu iza takvih programa moraju da stanu države ili vlade. Odluka o Mermorandumu je doneta javno na sednici SANU i nije bilo nikakve tajnosti u odnosu na donošenje tog dokumenta", naglasio je Krestić.

Napominje da je odluka da se Memorandum napiše doneta zato što su mnogi članovi Akademije uvideli da je Srbija posle donošenja Ustava iz 1974. godine zapala u višestruku krizu.

Kako je rekao, Akademija je odlučila da se Memorandumom uključi u politiku, da jednom analizom širokog spektra ukaže na sve probleme pred kojima se našla Srbija i da podstakne njihovo rešavanje.

Podseća da je Jugoslavija tada bila u teškoj društvenoj, ekonomskoj, nacionalno-političkoj, ustavnoj i kulturnoj krizi, kao i da je bilo jasno da sve severozapadne republike nastoje da uspostave konfederaciju ili asimetričnu federaciju, čime su, objašnjava Krestić, pripremale teren za secesiju i razbijanje zajedničke države.

"Sluteći to zlo koje će dovesti do raspada zemlje, akademci su hteli da sačuvaju Jugoslaviju u federativnim okvirima u kojima bi Srbija bila potpuno ravnopravna sa ostalim federativnim jedinicama i ne bi bila podređena i obesnažena autonomnim pokrajinama. Prema tome, Memorandum nije zagovarao rušenje. već očuvanje Jugoslavije", ukazao je Krestić.

Ljubodrag Dimić, istoričar i dopisni član SANU, napomenuo je da je odluka da se iznese kritika o narastujućim problemima i društvenim procesima u Jugoslaviji zapravo bila realizacija ideje SANU da definiše uzroke krize.

"Došli smo do ključnog zaključka da je mešanje ideologije i politike u privredu i ignorisanje ekonomskih zakonitosti dovelo do stagnacije razvoja društva i države. Razoren je svaki vid planiranja i vođenja nerazumna dezintegraciona politika koja je vodila atomizaciji privrede. Formirana je privredna patologija koja je afirmisala nerad. Memorandum je konstatovao otpore demokratizacije društva koji je dolazio iz same partije na vlasti", rekao je Dimić.

Predsednik SANU Vladimir Kostić naveo je da autorsko delo Krestića i Mihajlovića svakom čitaocu omogućava suočavanje s tvrdoglavim i poverljivim činjenicama, "čak i kada su sakrivane, čak i kada su zaboravljene".

"Autori se istini približavaju faktografijom i bilo koji pristojni odgovor ili polemika sa Krestićem i Mihailovićem, ako ima još malo preostale pristojnosti, morao bi da se oslanja na faktografiju. Ne bih hteo da se oslanjam na podlo, neprihvatljivo i mržnjom ispunjeno etiketiranje koje slutim da sledi, a na koje su nažalost akademci navikli", primetio je Kostić te poručio da danas, bar što se akademika tiče, "zatvaramo krug i ceo slučaj ostavljamo istoriji".