Položaj nacionalnih manjina – ima problema, ali su rešivi

Predsednik Odbora za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava u SANU Tibor Varadi kaže da sve evropske zemlje imaju nacionalne manjine, više kultura, više jezika i da se suočavaju sa poteškoćama.

"Nacionalne manjine treba da imaju svoja prava, ali treba i da nauče jezik većine. Ima problema, ali su oni rešivi. U Srbiji postoje zakoni o nacionalnim savetima, koji u poslednje vreme izazivaju polemike", pojasnio je Varadi za Tanjug.

Kako kaže, važno je da se o poteškoćama koje postoje razgovara, te napominje da su prava manjina važan segment za priključenje Srbije EU, ali i da je važno precizno odrediti šta treba raditi.

Srbija je u Akcionom planu za Poglavlje 23 za pristupanje EU prihvatila brojne obaveze u vezi sa izmenom postojećih zakona i drugih propisa kojima je uređen položaj nacionalnih manjina.

Profesor Tomaš Korhec pojasnio je da saveti nacionalnih manjina nisu nastali u okviru strategije, već da su u prvom momentu nastali pod uticajem manjinskih stranaka.

"Odelo krojeno za mađarsku nacionalnu zajednicu nije odgovarajuće za sve nacionalne manjine", primetio Korhec i podsetio da u Srbiji ima 21 savet nacionalnih manjina.

Loše je što su nacionalni saveti postali mesto za političko prepucavanje i to treba menjati, poručuje.

Ističe, međutim, i prednosti osnivanja saveta nacionalnih manjina, pre svega to što je država dobila legitimnog partnera za razgovor.

Goran Bašić smatra da kulturna autonomija doprinosi održavanju identiteta etničkih i kulturnih manjina, a sa druge strane obezbeđuje visok stepen njihove društvene integracije.

"Ako učešće u političkoj kulturi ne postoji, odnosno njeni segmenti se mogu utvrditi samo kod starih tradicionalnih manjina u Vojvodini, onda kulturna autonomija pokazuje niz nedostataka koji, ako se ne rešavaju, mogu postati ozbiljne prepreke demokratiji", pojasnio je Bašić.