Salaši – duh starih vremena privlačan turistima

Iako se ugostiteljstvom bavi tri decenije, od pre tri godine taj posao radi u drugačijem ambijentu. Na salašu iz 1925. godine nadomak Sombora, Dragana Farkaš od zaborava čuva autentične predmete koje nije bilo lako sakupiti.

"Ovi predmeti na goste utiču tako da se sete svog detinjstva pre svega, od kante za marmelade, lavora i ostalih stvari. A ko su nam gosti? Pa i lokalni, a i sa strane, odnosno zemalja u okruženju", kaže Dragana Farkaš, "Naš salaš". 

Neizostavna je i domaća vojvođanska hrana spremljena po starim receptima. Dragana veruje da drugačije ne bi ni smelo, iako mnogima u praksi prolazi. Zbog toga što salaše ne prepoznaje Zakon o turizmu, taj naziv nose različiti objekti.  

"Puno njih je ustvari malo lepši restoran ili kafana ali ni u kom slučaju salaš. Salaš podrazumeva život od pre 100 godina. Prihvatam ja da je to teško održavati, ali salaš koji ima centralno grejanje po meni više nije salaš", objašnjava Dragana Farkaš. 

Oni koji rade kako treba nadaju se kategorizaciji, ali i podršci sa lokala kako bi imali više gostiju. Podaci im idu na ruku, sa 13.000 poseta prošle godine, Sombor beleži rast u turizmu od 13 odsto.  

"Mi se trudimo da te naše potencijale gde su kulturne vrednosti, verske, salaši, prirodne, neki resursi koje mi zahvaljujući prirodi i sreći posedujemo, pokušavamo nekako u kompletu da plasiramo prema nekim potencijalnim turistima", kaže Đuro Todorić iz Turističke organizacije Sombora.

A seoski turizam mogao bi da bude nosilac te privredne grane u Vojvodini.

"Možemo reći da se urbani čovek sve više okreće tradicionalnom odmoru i koristi sve blagodeti koje može dobiti na takvoj tur destinaciji. Najčešće su to domaći gosti kojima su salaši udaljeni dva, dva i po sata od njihovih destinacija, žive u urbanim sredinama, 40 do 50 godina starosti sa porodicama", ističe Todorić. 

U Vojvodini ima oko 50 salaša, najviše u Bačkoj.