Kako ublažiti posledice elementarnih nepogoda?

Poplave 2014. godine pogodile su petinu stanovništva, a materijalna šteta je procenjena na milijardu i 700 miliona evra. Nacionalni plan za delovanje u slučaju prirodnih katastrofa usvojen je tek nakon poplava.

U Skupštini će se uskoro naći i zakoni o smanjenju rizika od katastrofa u upravljanju vanrednim situcijama i o kitičnoj infrastrukturi. 

"Set ovih zakona ima pre svega želju da se u segmentu preventivnog razmišljanja u lokalnim zajednicama stvari promene, da mnogo više radimo kad se ništa ne dešava, da se pripremamo za godine koje dolaze i za vanredne situacije koje dolaze", kaže Predrag Marić iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.

"Svaki čovek mora znati da ako postoji neka pretnja njegovoj zgradi ili regiji gde živi da bude spreman kako će reagovati ako se nemili događaj zaista i ostvari", kaže Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj uložio je od 2014. godine 15 miliona dolara u otklanjanje posledica poplava i izgradnju sistema za bolji odgovor na prirodne katastrofe.

"Radimo na investiranju kapaciteta opština da one budu pametnije i da budu spremnije za razne katastrofe i za razne izazove 00 05 06imamo veliki broj projekata u 40 opština u Srbiji", kaže Steliana Nedera iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

U Kraljevu i još 17 gradova i opština sliva Zapadne Morave više od hiljadu građana prošlo je obuku prve pomoći, protivpožarne zaštite i postupanja u vanrednim situacijama.

"Poučeni iskustvom zemljotresa, posle toga i poplava i klizišta i požara u Kraljevu shvatili smo da moramo da se vratimo sistemu civilne zaštite kakav je postojao u našoj državi nažalost koji je bio u preth decenijama zapušten", kaže Zdravko Maksimović iz Odeljenja civilne zaštite Kraljevo.

Stručnjaci upozoravaju da poplave i suše nisu jedini rizik s kojim se Srbija suočava - 30 odsto teritorije je pod rizikom od klizišta, a tu su i grad, ledene oluje, i mogući zemljotresi.