Trivan: Za sada nema opasnosti od antibiotika u Savi

"Mi smo ne samo sada nego i prethodnih godina nalazili tragove antibiotika, to sami produkujemo i izbacujemo u otpadne vode. To je pitanje i za lekare i poljoprivredu. Sava je samo posledica, a treba da se zapitamo koliko i kako koristimo antibiotike u medicini, koliko ih koristimo u proizvodnji hrane, u gajenju stoke...", rekao je Trivan novinarima.

Ministar je naveo da Agencija za životnu sredinu prati merenja i da su ti podaci javni.

"Za sada nema ničega što bi bilo zabrinjavajuće, bilo kakav podatak koji bude alarmantan mi ćemo o tome na prvom mestu obavestiti javnost", rekao je Trivan.

Inače, danas je raspisan javni poziv lokalnim samoupravama, javnim i privatnim preduzećima, organizacijama civilnog društva i naučnoistraživačkim institucijama, kako bi osmislile inovativne načine za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i borbu protiv klimatskih promena.

Ministar Trivan je rekao da će na taj način inovativne ideje pomoći da se Srbija prilagodi klimatskim promenama.

"To je važno, jer je nemoguće da se bez jednog centra projektuje skup mera svega onoga što spada pod klimatske promene. Ovo je pokušaj da igramo timski, mislim da je Srbije zemlja kreativnih ljudi, a konkurs je otvoren za sve", rekao je Trivan.

Dodaje da u trenutku kada se "u našoj civilizaciji sve lomi na pitanjima zaštite životne sredine", takvi projekti mogu da izvrše reformu načina razmišljanja u svim oblastima društva.

On je naglasio da su u budžetu za sledeću godinu planirane ozbiljne akcije pošumljavanja.

"Srbija je negde ovaj način borbe protiv klimatskih promena zaboravila. U Beogradu smo sproveli eksperimente, gde smo u poslednjih pet godina uspeli da pošumimo 700–750 hektara novih površina i nema razloga da Srbija to ne radi", rekao je Trivan.

Ministar je rekao da su veliki problem šumske krađe, sa kojima se Srbija suočava decenijama.

"Pitanje je inspekcije koja se bavi time, to nije naša nadležnost, ali nas to neće sprečiti da budemo na terenu i da se time bavimo. Najviše bih apelovao na građane da obaveštavaju policiju kada tako nešto vide, a mi ćemo se založiti za drakonske kazne kada su šumske krađe u pitanju", zaključio je Trivan.

Zamenica stalne predstavnice programa UN za razvoj Stelijana Nedera navela je da će taj projekat pomoći ministarstvu da načini veliki pomak u oblasti zaštite životne sredine.

Javni pozv raspisan danas deo je petogdišnjeg projekta "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene" koji se sastoji od dva dela, izazov Otvorenih podataka i izazov inovativnih rešenja.

Od onih koji se prijave očekuje se da ponude softverska, tehničko-tehnološka rešenja i biznis modeli koji odgovaraju potrebama i prioritetima lokalnih samouprava, a predlozi treba da se odnose na energetiku, saobraćaj, upravljanje otpadom, poljoprivredu i slično.

Projekat "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene" sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, program Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP, globalni fond za životnu sredinu GEF, a partneri su i delegacija EU u Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske.