Selo iz kojeg se svi iseljavaju, nadu vraća izgradnja puta

Na oronulom seoskom domu u Radenkovcu, koji je nekada bio škola, stoji nova zastava. Oni koji mogu, počeli su da ga uređuju jer, kažu, iako za to mnogo para treba, od nečega u selu mora da se počne.

"Teško je živeti pogotovu zimi jer autobus teško dolazi, nemamo ni prodavnicu, nemamo lekarski nadzor koji bi nam bio potreban, bar dva puta mesečno da neko dođe da nas obiđe", kaže predsednik MZ Radenkovac Boban Stojanović.

U selu, koje je 22 kilometra udaljeno od Sokobanje, postoje tri obeležene ulice sa kućnim brojevima, u kojima je gotovo svaka druga kapija zatvorena katancem.

Za razliku od ravničarskih sela, ova planinska, poput Radenkovca koji je na 800 metara nadmorske visine, sa prvim jesenjim danima imaju veliku maglu. U ovom selu, u centru, gotovo da i nema nikoga jer u dvadesetak kuća živi 50 ljudi.

"Zimi ne možeš nikako da odeš u Banju da bi kupio namirnice. Nema uslova, put je loš, pođeš, put je zavejan", rekao je Životije Milivojević.

Miloš Manojlović kaže da je neoženjen i da ima još puno takvih. Neće da ode i da se oženi negde drugde, jer bi morao da ostavi bolesnu majku, a smatra i da nijedna žena neće da dođe u ovo selo.

Četvoro dece se školuje u Sokobanji.

Ljudi u podnožju Device žive od stočarstva. Nadu im, kažu, vraća najava izgradnje puta kojim će preko planine moći i do Svrljiga.

Nikola Rajić kaže da je teško pošto niti ima ljudi, niti ima prodavnice.

"Da dođemo do prve prodavnice da kupimo osnovne životne namirnice treba nam sedam kilometara. To je vremenski za mlađe sat vremena, za starije dva sata", kaže Boban Stojanović.

A kada zaveje, život je ovde, kažu, najteži – jer kapije ovih ljudi retko ko otvara: Deca vikendom kada imaju vremena, sredom poštar i po neki komšija iz dva susedna golačka sela.