Problemi zaštićenih zakupaca i vlasnika počinju da se rešavaju?

Višedecenijski problem vlasnika i zaštićenih zakupaca, kako se nadaju obe strane, mogao bi da bude rešen. Rok za kompromis je deset godina. Oni će se boriti da se, kroz radnu grupu, utvrde kriterijumi da npr. prednost imaju stariji zakupci ili kada je reč o vlasnicima oni sa lošim uslovima za život.

"Moja porodica čeka stan šest decenija i nadam se da smo po novom Zakonu konačno blizu tog cilja. Mi vlasnici u radnoj grupi koja treba da bude formirana zalagaćemo se da se stave na uvid svi stanovi koji se nalaze u javnoj svojini, tj. u svojini države i tražićemo da taj proces bude transparentan i javan", kaže Gordana Erić, predstavnica vlasnika u radnoj grupi.

Pravo je pitanje koliko ima stanova za preseljenje. Prema nekim podacima, u svojini grada je nekoliko stotina njih – pretpostavka je da broj i veći, jer nije sva državna imovina popisana.

"Nama sleduje preseljenje. Mi zahtevamo da dobijemo adekvatne lokacije, posebno je to važno zbog starih ljudi. Istovremeno, smatramo da treba naredna godina da se iskoristi i da bar 200 do 300 porodica, zakupaca na neodređeno vreme, dobije drugi stan koji će moći da otkupi, ali najvažniji zahtev da to bude odgovarajuća lokacija, kao što znamo to su lokacije u samom centru grada", navodi Maja Nešić iz Udruženja građana za zaštitu prava zaštićenih stanara u privatnom vlasništvu.

O tome će se tek odlučivati. Prvi sastanak radne grupe najavljuje se za 27. novembar.

"U dradu je zakonom definisana neka vrsta što bi rekli obaveze da zajedno sa republikom u narednih deset godina reši pitanje preseljenja tih zaštićenih stanara. Trebalo bi zajednički sa republikom da pronađemo lokacije na kojima će se graditi novi stanovi za njihovo preselje", ističe Slavica Savičić, sekretarka za imovinsko-pravne poslove Grada Beograda.

U Zakonu, koji je prethodio ovom o stanovanju, popisan broj zakupaca nešto je viši od 1.800 u celoj Srbiji. Najveći broj njih je u Beogradu.