Doživotni zatvor ili kazna od 40 godina

Najveće kazne zatvora od 40 godina u Srbiji se izriču za teško ubistvo, višestruko, ubistvo najviših državnih organa, organizovani kriminal, terorizam i ratne zločine. Da li je dovoljno da počinilac nekog od tih dela iza rešetaka provede četiri decenije ili je potrebno ćeliju zatvoriti zauvek?

"Mislim da ta kazna više odgovara interesima našeg krivično-zakondavnog sistema tim pre što mislim da je sadašnji sistem sa ovom kaznom izolovan, od 30 do 40 godina prilično nelogičan i neadekvatan u mnogim situacijama. Pre sam objašnjavao da je ta kazna nekad i povoljnija čak i za osuđenog i sa stanovišta zaštite ljudskih prava može biti čak i bolje rešenje, a više odgovara i interesima kažnjavanja nekih teških krivičnih dela", kaže Milan Škulić, profesor Krivično-procesnog prava.

Već nekoliko puta predlagano je da se umesto 40 godina izriče doživotni zatvor. Arugment za – da se ubica više nikada ne nađe među nama. Argument protiv – uslovni otpust će ga pre vratiti među nas sa doživotne nego sa odsluženja kazne od 40 godina.

"Ako bi se uvela kazna doživotnog zatvora, osobe imaju pravo da, ukoliko su se korektno vladale i ako nemaju više od dva disciplinska prestupa u zatvoru, budu puštena na slobodu. Pod današnjim uslovima, kazna zatvora od 40 godina može nakon dve trećine izdržane kazne da se smanji i da se uđe u tzv. uslovni otpust, međutim, to nije obavezujuće kao što je evropsko zakonodavstvo, već zavisi od volje suda", kaže advokat Borivoje Borović.

Dakle, osuđeni na doživotni zatvor na slobodi se mogu naći posle, prema evropskoj praksi, 25 godina, u Nemačkoj je taj prosek čak deset godina manji. Osuđeni na 40 godina zatvora mogu se naći na slobodi posle 26,5 godina. Svesni te statistike, zainteresovani traže da se učiniocima teških ubistava oduzme pravo na traženje uslovnog otpusta.

"Srbija je potpisnik Evropske konvencije o ljudskim pravima, praksa evropskog suda je jasna, dakle, u nekoliko predmeta se već izjasnila i rekla da je uslovni otpust nešto što mora da postoji, i da nije moguće, a naročito za tako stroge kazne zatvora, ukidati mogućnost i nadu, pa makar bio i najveći zločinac i najveći zločin, nada je ta koja ne sme biti ukinuta nijednom ljudskom biću", kaže Radomir Ilić, državni sekretar Ministarstva pravde. 

Većina evropskih zemalja ima kaznu doživotnog zatvora. Od bivših jugoslovenskih republika, samo Slovenija i Makedonija. Maksimalna kazna u Hrvatskoj je 50, a u BiH 45 godina zatvora. Najblažu kaznenu politiku u Evropi ima Norveška, pa je Anders Brejvik zbog ubistva 77 ljudi osuđen na 21 godinu zatvora.