Nasilje u školama alarmiralo javnost, decu treba čuti

Da li se o sprečavanju nasilja u školama više govori nego što se na tome zaista ozbiljno radi – odgovor može biti i u snimcima koji su ovih dana osvanuli na društvenim mrežama, a koji svedoče o nasilju među srednjoškolcima.

Sa svakim novim slučajem koji ispliva u javnost, iznova i u krug analiziraju se uzroci i posledice nasilja i ponavljaju dobro poznati odgovori – da odgovornost dele svi, roditelji, škole, učenici, sistem, društvo.

"Mi imamo sad i novi zakon koji propisuje i jasno definiše odgovornost svih – i nastavnika i roditelja i učenika, imamo podzakonske akte, imamo preventivne aktivnosti kojima škola treba da se bavi. Imamo obavezu škole da formiraju timove za zaštitu od nasilja, roditelji imaju zakonsku obavezu da učestvuju u vaspitnim aktivnostima škole i da škola ako to roditelj ne uradi ima mogućnost da preduzme određene mere do pokretanja prekršajnog postupka", ističe Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete.

Da li je Tehnička škola u Aranđelovcu mogla da spreči incident u kojem je troje učenika tuklo 15-godišnju devojčicu i da li je načinila eventualne propuste – republička prosvetna inspekcija tek treba da utvrdi. Ali odmah se, kažu, zna da u konkretnom slučaju za školu postoje i neka opravdanja.

"Deca su prvi razred srednje škole i kada se ovo dogodilo to je bio 31. dan kako idu u školu, te tako škola nije mogla dovoljno lako da proceni šta su sve faktori rizika, a bilo ih je dosta", rekla je Lajovićeva.

Sve su glasnija istraživanja koja upozoravaju, kažu stručnjaci, na porast nasilja među decom. U najnovijem, kojim je obuhvaćeno 600 učenika, pokazalo se da se u školskom okruženju svaki četvrti osnovac ne oseća bezbedno, da se svakodnevno suočava sa vređanjem i ismevanjem, dok trećina želi da se osveti onom koji ih je povredio.

Na nasilje ne treba odgovarati nasiljem, ali ni ćutati o njemu i trpeti ga.

"Kako će reagovati na nasilje kojem je izloženo dete svakako zavisi od toga na koji način je odgajano, koliko je naviknuto da govori o problemima, koliko ima poverenja u roditelja, koliko poštovanja roditelj ima prema detetu", ukazuje psihološkinja Višeg suda u Beogradu Ljubinka Marković.

Nadležni pozivaju decu da se za pomoć obrate nastavnicima, pedagogu, psihologu, roditeljima. Osim što treba da čuju decu kada im govore, treba da ih osluškuju i kada ćute.

"Postoje različiti znakovi na koje upozoravaju deca, na primer, izbegavaju da idu u školu, žale se na neke telesne simptome, izmišljaju razne stvari da ne bi išli, na primer, traže novac koji nekome treba da daju", objašnjava Dragan Popadić, psiholog i autor knjige "Nasilje u školama".

Povodom vršnjačkog nasilja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da Aleksin zakon nije usvojen jer je reč o komplikovanoj materiji koja mora da uzme u obzir i dete žrtvu, i dete koji je počinilo nasilje.

"Mi smo posle samoubistva malog Alekse 2011. doneli određene promene u zakonu o sistemu obrazovanja, ali to nije dovoljno i moraćemo i represivnim i preventivnim merama oštrije da delujemo da bismo onakvih slika imali manje", rekao je Vučić.

Poziva premijerku i nadležne ministre da rade na novim zakonskim rešenjima.