Da li su zdrave srpske njive

Kao kupci teško možemo da proverimo gde je i na kakvoj zemlji, na primer, rastao paradajz koji kupujemo, da li je zalivan čistom ili zagađenom vodom. Prodavci se poreklom robe nekada hvale, nekada ga kriju.

"Kada kažem da sam iz Lunovog sela ljudi kupuju jer vole naš domaći proizvod, to je najlepši, najukusniji paradajz u celoj Srbiji", kaže jedna prodavačica na pijaci.

Prodavci potvrđuju da ih ljudi obično prvo pitaju koliko košta proizvod, a potom odakle dolaze. Ipak, kvalitet je presudan.

"Svi traže kvalitet, tako da kada vide da je dobro, nema veze, nije bitno odakle je", kaže jedan prodavac.

Odakle je i da li je zdravo proveravaju pijace, inspekcije ministarstava poljoprivrede i zdravlja. Ipak, prvi stepen kontrole je sam proizvođač.

"Provera plodnosti njima najviše treba, da tako kažem, radi određivanja normi đubrenja i određivanja što to što njihovom zemljištu, na kome imaju ili planiraju zasnivanje zasada, fali. Ali vrlo retko sami poljoprivredni proizvođači, odnosno naši korisnici imaju zahtev za određivanje ukupnih i pristupačnih formi teških metala", rekla je Radmila Pivić, naučna savetnica Instituta za zemljište.

Agencija za zaštitu životne sredine napravila je katastar kontaminiranih lokacija. U Srbiji ih je trenutno 700.

"Rezultati ukazuju da su zemljišta u okolini prometnih saobraćajnica na nekim lokalitetima ugrožena, sa većim koncentracijama olova. Takođe neka istraživanja u okolini deponija komunalnog otpada pokazuju da postoji povećan sadržaj teških metala kao što su olovo, arsen, hrom, bakar", kaže Dragana Vidojević iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Zagađeno zemljište boljka je i cele Evrope gde postoji 2,4 miliona lokalizovanih izvora. U Srbiji, tvrde, nadležni, trenutno nema razloga za brigu.

"Prethodnih godina nije ustanovljena značajna pojava povišenih teških metala u hrani. Veći rizik od teških metala su upravo pesticidi. Monitorinzi prethodnih godina ustanovili su da je možda 1-1,5 odsto hrane neispravno, kada govorimo o povišenom sadržaju pesticida. U tom slučaju nadležne službe daju zabranu za prometovanje tih proizvoda", rekao je savetnik ministra Nenad Dolovac.

Takvih odluka bilo je posle poplava 2014. kada je 12.000 hektara zemljišta bilo neupotrebljivo i po godinu dana. Tada su, na primer, u uzorcima zemljišta i mulja iz Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Obrenovca, koncentracije olova, hroma, arsenika i nikla bile iznad dozvoljenih.