Građani traže doživotni zatvor za ubice dece, ima li peticija budućnost?

Sa najmanje pet puta više potpisa građana nego što je zakonski potrebno da bi poslanici raspravljali o nekoj peticiji stiže i predlog o strožim kaznama za ubice dece, maloletnika i trudnica. Podrška je stigla i od 150 zatvorenika Centralnog zatvora. 

"Ja mogu sad da vam nabrojim deset slučajeva gde su povratnici koji su nam ubijali decu. Znam da nećemo zauvek odstraniti i prekinuti niz ubistava, treba sistem da se promeni, ali moramo od nečega da krenemo. Moramo da kažemo dosta je bilo", kaže Igor Jurić, predsednik Fondacije "Tijana Jurić".  

Predlog zakona Skupštini mogu da podnesu Vlada, svaki narodni poslanik, zaštitnik građana i Narodna banka Srbije iz svog resora kao i peticijom, 30.000 punoletnih građana. Da bi poslanici o tome i glasali, kako objašnjava potpredsednik Skupštine, drugi korak je provera tehničkih metoda donošenja zakona.

"Ukoliko one nisu ispunjene o tome će biti obavešten podnosilac predloga da te nedostatke otkloni. Kad sva predviđena procedura bude ispunjena, to se onda upućuje nadležnim odborima i Vladi na mišljenje a kasnije na osnovu mišljenja Vlade i Odbora ulazi u skupštinsku proceduru", kaže Veroljub Arsić, potpredsednik Skupštine Srbije.

Koliku je podršku dobila ova inicijativa ilustruje to što bi sa 50.000 potpisa manje imali pravo da pokrenu i predlog za raspisivanje referenduma. Ipak, to ne olakšava put ovog predloga. U Ministarstvu pravde podsećaju da bi uvođenje kazne doživotnog zatvora pokrenulo lanac promena.

"Ja ću navesti da je potrebno promeniti zakon o izvršenju krivičnog zakona, a onda i druge propise tako da pitanje doživotnog zatvora jeste kompleksno i na njemu je potrebno izvršiti opsežnu promenu čitavog broja propisa koje nazivamo kazneno zakonodavstvo", kaže državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić.

U Srbiji su 72 zatvorenika osuđena na maksimalne kazne od 40 godina zatvora. Od toga za njih 35 Fondacija traži doživotnu kaznu. Svesni su da to znači dosta posla na izmenama i drugih zakona da bi to bilo moguće.

"Naravno da će se morati desiti krucijalne promene, ali s ozbirom na to da je to jedan vrlo važan zakon dovoljno je da svi uložimo napor, posebno stručni ljudi naše zemlje da porade na njemu. Dovoljno je samo malo truda i to će se uraditi. Znam da imamo dobru administraciju, znam da imamo kvalitetne ljude u našoj zemlji i da se to može izgurati, mislim da je u pitanju samo dobra volja, da se krene od nečega i da se to završi", kaže Igor Jurić.

Otac Tijane Jurić, devojčice koju je 2014. oteo i ubio Dragan Đurić, i pre dve godine je pokrenuo promenu zakona, tada sa ciljem da potraga za nestalom decom bude efikasnija.

"Tijanin zakon", zapravo izmene Zakon o policiji, omogućile su da za nestalim detetom sve policijske službe u potragu krenu odmah, svim raspoloživim sredstvima, umesto da se čeka 48 sati.