Novi pokušaj izrade socijalnih karti – povezivanjem institucija protiv zloupotreba

Pravo na neku vrstu socijalne pomoći ili subvencije koje obezbeđuju lokalne samouprave preispituje se jednom godišnje. Promenu statusa korisnika u međuvremenu, centri za socijalni rad, teško kontrolišu. Pojedine lokalne samouprave, poput Čačka i Kragujevca, pokušavaju da na lokalu uspostave saradnju sa nekim institucijama radi provere podataka i razmene informacija.

Branimirka Radosavčević iz Centra za socijalni rad u Čačku kaže da oni obavezuju stranku da javi ukoliko dođe do promena u njenom statusu, pošto taj centar, kao ni drugi, nije umrežen sa drugim institucijama i ustanovama koje vode evidenciju.

Građani, međutim, nerado to čine, jer ne žele da se odreknu pomoći koju dobijaju od države.

Momir Borić iz Centra za socijalni rad iz Kragujevca kaže da su, pošto imaju usko definisanu saradnju sa NZS o razmeni podataka, u poziciji da uz druge indicije pokreću postupke po službenoj dužnosti i novim rešenjima regulišu upravo to pravo, odnosno prestanak prava.

Socijalne karte, tvrde nadležni omogućiće da se svi podaci o građanima, počev od matičnog broja i broja lične karte, do podataka o imovini, prihodima, o tome da li redovno plaćaju porez, nađu u jednoj bazi.

"To će biti baza koju će da koriste sve državne institucije, a naravno u skladu sa onim kakve ingerencije imaju i podatke kojima mogu da pristupaju. Želimo sve ono što su pritužbe građana kada je u pitanju administracija, iznos socijalne pomoći, nekada neka nepravednost prema nekome anuliramo ili svedemo na neki promil greške", kaže Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja.

Gordana Matković iz Centra za liberalno-demokratske studije kaže da su to uradile mnoge zemlje u regionu, kao Makedonija i Crna Gora.

"To bi omogućilo bolji uvid, omogućilo bi da se iz prava isključe oni koji zapravo ne bi trebalo da ostvaruju pravo, omogućilo bi ljudima da lakše dođu do prava. Socijalna karta, da u smislu vi sad u svakom trenutku znate ko je ugrožen u društvu, to prosto je za sada van domašaja", kaže Matkovićeva.

Socijalnu kartu u tom smislu, za sada imaju samo skandinavske zemlje.

One imaju registar stanovništva i dobre poreseke uprave i sisteme na osnovu kojih u svakom momentu mogu da vide, na primer, ko raspolaže kolikim prihodom.