Opštine očekuju pomoć države za zaštitu životne sredine

Prečišćava se manje od deset odsto otpadnih voda. Reciklira se manje od deset odsto upotrebljenih proizvoda. Otpad završava u prirodi i na više od četiri hiljade divljih deponija.

"To su krupni problemi tako da siromašne opštine poput Nove Varoši, Priboja, Prijepolja i Sjenice jednostavno nisu u mogućnosti da trajno reše takav problem", kaže Milinko Šaponjić iz novovaroške opštine.

Dragica Branković iz Uprave za zaštitu životne sredine u Novom Sadu napominje da je za izradu sanitarne deponije u Novom Sadu, EU obezbedila sredstva od 30 miliona evra.

Za izgradnju 300 postrojenja za preradu otpadnih voda, kojih sada ima samo 18, treba uložiti oko pet milijardi evra.

"Ono što možemo da očekujemo jeste da iz predpristupnih fondova EU možemo očekivati oko 50 odsto svih sredstava za sisteme za preradu otpadnih voda, drugu polovinu moramo sami da obezbedimo", navodi ministar zaštite životne Goran Trivan.

Zagađen vazduh najviše muči Užičane, Pančevce, Valjevce.

"Valjevo u svom budžetu ima sredstva za kupovinu filtera, proširenje mreže toplofikacije grada Valjeva. Što se tiče zagađenja od automobila za sada nemamo nikakva rešenja", kaže Nikola Radojčić, pomoćnik gradonačelnika Valjeva.

Evidentirano je više od 700 lokacija zagađenog zemljišta. I tamo gde se očiste divlje deponije, vrlo brzo niču nove, a zagađivači uglavnom prolaze nekažnjeno. U 11 opština čak i nema ekoloških inspektora.

Pomoćnik ministra zaštite životne sredine za ekološku inspekciju Željko Pantelić ističe da je broj procesuiranih prijava izuzetno mali. "Takođe kazne čak i kad se izreknu, izuzetno su male, tako da je potrebno menjati praksu i sudova i tužilaštva u oblasti zaštite životne sredine", smatra Pantelić.

Srbija izdvaja svega 0,02 odsto BDP-a za životnu sredinu, što je 10 do 20 puta manje od većine evropskih zemalja.