Medvedi – nezvani gosti u golijskim selima

Meštani sela na Goliji znaju da padine planinske lepotice dele sa zverima. Kažu, raspoznaju njihovu riku, a tragove često pronađu u šumi.

"Sad je to već učestali broj, da ih viđamo kao divljač što je bila, bilo je nekad zeca i lisice kao sad što ima medveda", priča Jovo Luković iz Brusnika.

Da se zveri ne plaše naseljenih mesta, svedoče sve češće štete u voćnjacima i pčelinjacima. Nedavno se tročlana porodica medveda počastila u Brusniku i za sobom ostavila mnogo tragova.

"Ona ide kroz šumu Čepelj, Jugovac. Prelazi svaku drugu-treću noć. Ide i vraća se, i tu je. Ali ima ih još, nije ona jedina", kaže Vukosav Munjić.

Procenjuje se da na Goliji ima sedam odraslih i osam mladunaca mrkog medveda. Odomaćili se, kažu zabrinuti meštani, a u potrazi za hranom i danju zalaze u sela.

"Odeš do drugog sela, moraš da prođeš jedan deo šume. Kod svakog mora da se javi strah kad zna da su u okruženju, da ih ima", smatra Dragan Ćurčić.

"Ali uopšte ne mogu da je vidim. Nikako nisam mogao vidim. Idem, stoka mi je tu. Samo vidim da ide, da ih ima", kaže Mile Vulović.

Veliki putnici dnevno pređu i po pedeset kilometara. Davni susret sa nezvanim gostom, u njenom voćnjaku, Radica Savić i danas pamti, na samo kilometar od Ivanjice.

"Kad sam videla da se mečka podigla, da je podigla šape i krenula, tu je bila jedna kruška, divlja kruška, zvana takuša. Ostala sam bez teksta, u trku sam došla kući", priča Radica Savić iz Sveštice.

Aco Aleksić iz ivanjičkog Lovačkog udruženja "Čemernica" objašnjava da susret sa medvedom nijednog momenta ljudima ne treba da predstavlja problem, ne treba da se plaše da će doći do nekog napada.

"Nije zabeleženo u enciklopediji lovstva u Ivanjici da je medved napao čoveka u prethodnih 100 godina ili 120, koliko mi imamo podatke", ističe Aco Aleksić.

Golija je prirodno stanište mrkih medveda, ali zbog sve češćih pohoda te zaštićene vrste u sela, u lokalnoj samoupravi kažu da moraju reagovati.

"Obratićemo se nadležnim institucijama za pomoć u smislu udaljavanja hranilišta što više od naseljenih mesta, odnosno sela, kao i od puteva kojima đaci putuju u školu", ukazuje Zoran Lazović, predsednik opštine Ivanjica.

U golijskim zaseocima veruju da se njihove krznene komšije pripremaju za zimu i duboki san i da ih bar do proleća neće sretati po šumovitoj planini.