Čari grčkih ostrva

Mora, sunca i plaža – toga u Grčkoj ima u izobilju, ali savremeni turista je sve zahtevniji, hoće izazove. Na ostvu Kos, blizu turske obale, za turiste su otvorili sve što imaju, pa tako gosti rado posećuju fabrike meda i vinarije. Mediteranske zemlje prave dobra vina jer im klima ide naruku.

"Nemamo vino za izvoz. Ne samo da ne izvozimo, već nijedan litar vina ne ode sa ostrva jer je sve više turista koji tokom leta popiju celu našu proizvodnju", ističe proizvođač vina Vasilis Hadžimanuil.

Na ostrvu su i ergele konja. Osim u manježu, turisti mogu da jašu po celom ostrvu. Poseban je doživljaj obilazak vetrenjača. Unutrašnjost pomalo budi klaustrofobiju, ali turisti ne propuštaju da ih obiđu.

Arheološke iskopine, ostaci bazilike, more – sve na jednom mestu. Takav ambijent može da se vidi samo u Grčkoj.

Na pola sata od Kosa je ostrvo Kalimnos koje je, za razliku od ravničarskog Kosa, sav u kamenu. Nekada je bio poznat po izronjavanju sunđera, a danas po sportskom penjanju.

"Kalimnos je svetski poznat po sportskom penjanju. U svakom trenutku na ovim vrletima je čak 3.500 ljudi iz celog sveta. Penju se i deca, a ima i starijih od 80 godina", kaže Jorgos Cacismalis iz Turističke organizacije Kalimnosa.

Gotovo milion turista iz Srbije letuje u Grčkoj i deseti smo po broju dolazaka.

"Naša dva naroda su snažno povezana kroz čitavu istoriju. Osećamo veliku naklonost prema vama i vrlo smo srećni što u tako velikom broju dolazite u Grčku", rekla je Sofija Vazaridu iz Nacionalne turističke organizacije Grčke.

Egejska ostrva su poslednjih godina imala veliki problem zbog nekontrolisanog priliva izbeglica, što je loše uticalo na turizam.

Taj problem je rešen. Otvoreni su kampovi za izbeglice koje napuštaju jednom dnevno, na nekoliko sati, u pratnji policije, a sa nekih ostrva novopridošle izbeglice odmah se šalju dalje, u Atinu, odakle kasnije odlaze u zapadnoevropske zemlje, koje i jesu njihov krajnji cilj.