Trgovina ljudima – žene i deca najugroženiji

Virtuelno igralište, poslednjih godina, idealan je teren za vrbovanje najmlađih. Otuda je njihova edukacija polazna tačka u prevenciji.

"Imam profil, nepoznate prijatelje nemam. Ne prihvatam zahteve nepoznatih ljudi i znam kako treba da se zaštitim, ne treba da komuniciram sa nepoznatim ljudima. Mogu da blokiram ili da prijavim policiji, prvo kažem roditeljima i obavestim u školi", pričaju deca iz Vranja.

Od početka godine, identifikovano je 26 žrtava trgovine ljudima, protiv odgovornih je podneto šest krivičnih prijava. Seksualna eksploatacija i dalje je dominantna u odnosu na radnu.

"Ono što je blagi porast, to je broj prijava od strane institucija prosvete, odnosno sistema obrazovanja, jer su i škole uključene u sistem prevencije", kaže Mitar Đurašković nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima. 

Država od ove godine ima i Strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, do 2022. godine usmerenu, pre svega, na zaštitu dece i žena. Istovremeno, na lokalu se time bavi 17 timova.

"Prva je faza je vrbovanje, odnosno kada žrtva upada u lanac trgovine ljudima, druga je tranzit, a treća eksploatacija žrtve, odnosno iskorišćavanje žrtve", kaže Zorana Živković, volonter - edukator.

U slučajevima koji se završe tragično, najveća moguća kazna je 40 godina zatvora. Doživotnu traži Fondacija, nazvana po otetoj, silovanoj, pa ubijenoj Tijani Jurić.

"Imali smo nedavno slučaj u Nišu kada je pomilovan zatvorenik koji je silovao dve devojčice i to nam ukazuje da te ljude treba da odstranimo iz društva. Mi ćemo prikupiti tih 500 hiljada potpisa, gotovo sam siguran, sve ostalo je na Skupštini naše zemlje", kaže Igor Jurić iz Fondacije "Tijana Jurić".

Problem pogađa i razvijene evropske zemlje – u Holandiji je 1.300 maloletnica svake godine seksualno eksploatisano, a procenjuje se da je ukupan broj žrtava trgovine ljudima pet puta veći. U Britaniji prelazi 13 hiljada.