Ružić: Saradnjom inspekcija i sudova do efikasnijih postupaka

Saradnju bi trebalo da omogući Sporazum o saradnji između Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor i Udruženja prekršajnih sudova, koji su potpisali Ružić i predsednik udruženja Milan Marinović.

Posle potpisivanja sporazuma, Ružić je rekao da time praktično počinje važan projekat na saradnji između inspekcija i prekršajnih sudova koja se realizuje u saradnji sa NALED-om.

Sporazum bi, objašnjava ministar, trebalo da dovede do efikasnijih postupaka koji pokreću inspektori, tako što oni više neće morati da idu u prekršajne sudove da dokazuju prekršaj već će učinilac prekršaja morati da dokazuje suprotno.

To što je više od 95 odsto prekršajnih predmeta 2013, 2014. i 2015. zastarelo, loše je pre svega za privredu, ali prevashodno za inspektore koji su praktično zbog toga demotivisani i verovatno razmišljaju na način da "pucaju iz prazne puške", kaže Ružić.

"Uloga inspekcije je, ne da bude represivna, već da bude preventivno-edukativna. Mislim da će i to ovaj sporazum omogućiti", kaže Ružić.

Namera je, ističe ministar, da se sporazumom o priznanju prekršaja otvori mogućnost da prekršajni postupci traju što kraće i da samim tim dobiju epilog.

"Važno je da kada se pokrene postupak, kada inspektor utvrdi prekršajnu prijavu da svaki nesavestan subjekt bude svestan činjenice da će biti sankcionisan", navodi Ružić.

Dodao je da se inspektori susreću sa preprekama i problemima u svom radu, te da je važno da javnost zna koliko su oni značajni i za reformu čitavog sistema, i za privredu i za sve građane.

Ružić je zahvalio i EBRD-u uz čiju je pomoć, navodi, unapređen rad inspekcijskih službi.

Marinović: Potpisivanje sporazuma je kruna saradnje

Predsednik Udruženja prekršajnih sudova Milan Marinković je rekao da prekršajni sudovi sude na osnovu više od 280 zakona iz svih oblasti života i više od 800 podzakonskih akata, te da se uglavnom vezuju za saobraćajne prekršaje, ali da se bave mnogo važnijim materijama - carinskim, poreskim, deviznim, antibudžetskim i antikorpucijskim predmetima, a veliki opus predmeta su iz svih inspekcijskih oblasti.

Potpisivanje sporazuma je, kaže, kruna saradnje, ali tek prvi korak u saradnji za koju očekuje da bude uspešna.

"Nikome od nas nije drago kada određeni broj predmeta zastari", rekao je Marinović.

Naveo je da su prekršajni sudovi, posebno u velikim gradovima, preopterećeni, da priliv novih predmeta daleko premašuje mesečnu normu sudije, te da su veoma kratki rokovi zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

Za gotovo sve inspekcijske oblasti su, dodaje, rokovi jako kratki, najkraći u Evropi i u regionu.

Objasnio je da prekršajni sudovi imaju svega dve godine od dana činjenja prekršaja da pravnosnažno okončaju postupak.

"Ni inspektorima nije lako da utvrde prekšaj, tako da od dana činjenja prekršaja do dana podnošenja zahteva nekad prođe i više meseci što oduzima vreme u te dve godine", navodi Marinović.

Od sporazuma očekuje da doprinese boljoj saradnji i efikasnosti postupka, a jedan od načina je, kaže, uvođenje sporazuma o priznanju prekršaja u sve inspekcijske oblasti, a koji se za sada primenjuje samo za saobraćajne i carinske prekršaje.

NALED: Privreda ne veruje u mogućnost kažnjavanja počinilaca

U NALED-u kažu da je bolja saradnja inspekcije i prekršajnih sudova ključna za suzbijanje sive ekonomije, i upozoravaju da istraživanja pokazuju da privreda ne veruje u sistem i mogućnost kažnjavanja počinilaca prekršaja.

Manje od trećine privrednika smatra da će počinilac prekršaja biti otkriven, samo 14 odsto njih misli da će kazna biti izrečena, a samo osam odsto privrednika smatra da će prekršilac kaznu i platiti.

Dragana Ilić iz NALEDA-a je rekla da je isto istraživanje pokazalo da više od 60 odsto privrednika ne bi prijavilo konkurenta u sivoj zoni jer smatraju da je to isključivo posao države i jer smatraju da to ne bi imalo nekog efekta.

Direktor EBRD-a u Srbiji Danijel Berg kaže da je borba protiv sive ekonomije važna za poslovni ambijent i podsetio da su EBRD i Vlada Srbije 2015. potpisali inicijativu za poboljšanje investicione klime i poslovanje.

Zadovoljan je saradnjom sa Vladom Srbije i radom jedinice u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u koju je uključeno 38 inspekcija i 14 resora.

"Elektronski potpis važan i za građane i za dobru upravu"

Ministar Ružić je izjavio da će Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju u velikoj meri olakšati građanima transakcije i komunikaciju jer će kvalifikovani elektronski potpis moći da koriste i preko svojih mobilnih telefona.

"U čitavom spektru pitanja koja tretiraju oblast digitalizacije i dobre uprave veoma je značajno da je zakon donet", rekao je Ružić odgovarajući na pitanje o novinama koje donosi propis usvojen u utorak u Skupštini Srbije.

Za zakon, kojim su izjednačeni kvalifikovani elektronski potpis sa svojeručnom potpisom i elektronski dokument sa papirnim dokumentom, Ružić kaže da otvara vrata da mnogo veći broj građana Srbije koristi te usluge.

"Upravo to govori i o odgovornosti vlade na čelu sa Anom Brnabić i o našem odgovornom odnosu prema jednoj boljoj upravi i upravi koja će biti servis građana", ističe Ružić.

Podsetio je da je do sada, zbog komplikovane procedure, samo 360.000 građana moglo da koristi elektronski potpis, što je pet odsto ukupne populacije.

Ocenio je da zakon ima veliki značaj i sa aspekta pozudanosti i servisa koji građani koriste, ali i sa aspekta uvođenja reda u sistem i praćenja svih trendova u koji postoje u svetu u 21. veku.

Kvalifikovani elektronski potpis omogućiće potpuno sigurnost, bezbednost i visok stepen pouzdanosti, a zakonom su utvrđeni različiti postupci identifikacije.

U zavisnosti od stepena rizika od zlouptreba i moguće štete, postojaće tri nivoa identifikacije - osnovni, srednji i visoki.

Novim zakonom biće uveden i elektronski pečat za pravna lica, a predviđeno je i formiranje elektronskog magacina za čuvanje dokumentacije.