Filološkinja i borkinja – svađaju lingviste ili unapređuju položaj žena?

Dok Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti čeka da se nađe pred poslanicima, čeka se i kraj rasprave o upotrebi rodno osetljivog jezika koji je njime predviđen. Kraljica, vojvotkinja, učiteljica – samo su neke od reči koje dugo koristimo, a mogle bi se sve češće čuti i psihološkinja, vojnikinja. Struka je podeljena, pa pojedini lingvisti podržavaju predlog, dok se drugi, kažu, drže gramatike.

Nušićeva "Gospođa ministarka" nije ni slutila da će njena titula dobiti sasvim novo značenje. Nekada supruga ministra, danas bi bila član Vlade.

"Potpisujem se i pišem kao potpredsednica Vlade i ministarka. Razlog zašto to radim jeste da skrenem pažnju. Priča o rodno senzitivnom jeziku jeste pokušaj da se dodatno skrene pažnja na marginalizovanu najveću grupu u Srbiji, a to su žene", ukazuje potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović.

Od vremena Nušića jezik se menjao. Tako su pojedina zanimanja dobila ženski rod i bez pravnih propisa.

"Ako se određeni oblici ne pojave sami u jeziku spontano, biće da jezička zajednica za njima ne žudi previše", smatra Aleksandar Milanović sa Filološkog fakulteta.

Tokom izrade zakona koji podstiče upotrebu rodno osetljivog jezika, autori su, tvrde, bili otvoreni za predloge. Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti izjasnio se pre dve godine.

"Gramatički i prirodni rod imenica u srpskom jeziku nisu identični. Gramatike srpskog jezika u zvaničnoj upotrebi kažu da imenice koje znače vrstu, zvanje ili zanimanje označavaju bića oba pola. Stoga tvrdnja da upotreba generičkog muškog roda ugrožava prava žena, biva u neskladu sa važećim stavom lingvističke nauke", istaknuto je u saopštenju Srpske akademije nauka i umetnosti.

Iako taj stav uvažavaju, predlagači zakona veruju da će izjednačavanje položaja muškaraca i žena spontano dovesti do jezičkih izmena.

"U nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti nema kazni za upotrebu odnosno neupotrebu rodno senzitivnog jezika. Kao što u vojsci neće biti otpuštanja generala da bi došle žene", dodale je ministarka Mihajlović.

Lingvisti ne spore da je razvoj društva praćen razvojem jezika, ali ukazuju na problem.

"Što su neki spojevi osnove i sufiska u srpskom jeziku manje rogobatni, neki više, neki nimalo rogbatni i slično. Sa učiteljem i učiteljicom, sa tim parom, očigledno nikad nije bilo niti će biti probelma. Sa filologom i filološkinjom očigledno nešto ne funkcioniše na nivou jezičkog osećanja", navodi Milanović.

Umesto osećaja, vodič u jeziku trebalo bi da bude rečnik koji je zabeležio zanimanja u ženskom rodu.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.