Ispijanje alkohola u Srbiji deo "kulture"

U više od 70 odsto slučajeva mladi prvi put alkohol probaju u porodici, što je podatak koji uznemirava. Radosni događaji proslavljaju se uz čašicu, uz čašicu se tuguje kada stignu loše vesti i to je postalo deo našeg kulturnog miljea.

"Čak se i deci u nekim porodicama u manjem uzrastu, od sedam, osam godina, daje po neko piće pa to bude zabavno ili smešno. Naravno, to je vrlo pogrešno", ističe neuropsihijatar, specijalista za bolesti zavisnosti, dr Radojica Antić.

Kasnije tokom odrastanja mladi ispijanje alkohola nastavljaju na proslavama, izlascima u grad, na ekskurzijama. Mera često ne postoji i zbog trovanja alkoholom ne tako retko završe u Hitnoj.

"Svaka generacija gleda generaciju ispred i trudi se da ih oponaša, da ih sustigne pa i prestigne, a, s druge strane, postoji opšte mišljenje da bez alkohola nema zabave", kaže predsednik đačkog parlamenta Gimnazije u Jagodini Andrej Andrejević.

Mladi ljudi veoma često alkohol kombinuju s drugim psihoaktivnim supstancama i tada je veoma kratak put do zavisnosti, upozoravaju stručnjaci. Kritičan uzrast je 16, 17 godina.

"Takozvani milenijumci imaju posebnu kulturu življenja, karakteriše je drugačiji sistem vrednosti – to je da se imperativno bude mlad, bogat, uspešan po svaku cenu. U periodu adolescencije, kada kreće dokazivanje u društvu, često je motiv pripadnost grupi, pozicioniranje u grupi. Mladi često odlaze u grupu i tamo počinju da piju", ukazuje porodični psihoterapeut Slavica Dejković

Lečenom alkoholičaru D. K. iz Jagodine alkohol je uzeo sve: Izgubio je posao u državnoj službi, počeo je da se kocka, nikad se nije oženio i zato ima savet za mlade.

"Da ne probaju alkohol, jer kad krene malo po malo – onda ide", upozorava D. K.

D. K. već dve godine ne pije. Kamo sreće, kaže, da kao mlad nije ni počeo.