Počeo sa radom nacionalni Portal otvorenih podataka

Među devet institucija koje su obelodanile podatke su i Agencija za lekove i ministarstva unutrašnjih poslova i prosvete. Nijedan podatak nije ličan ali, zavisno od interesovanja, dobijaju se informacije o registrovanim lekovima, radnim mestima u prosveti ili, na primer, saobraćajnim nesrećama.  

Premijerka je pozvala sve državne organe i institucije kao i lokalne samouprave da pristupe otvaranju svojih podataka.

"Pozivam sve organe u okviru Vlade Srbije i generalno sve državne organe i institucije da pristupe otvaranju svojih podataka, kao i lokalne samouprave. To će biti jako važno i ja kao predsednica vlade imam neku mogućnost da utičem na otvaranje podataka tako da imate punu otvorenost za saradnju od strane vlade da u narednom periodu radimo na ovome", navela je Brnabićeva.

Zahvalila se svima koji su učestvovali u stvaranju i implementaciji Portala otvorenih podataka.

"Ovo je jako važna i izazovna oblast. Digitalizacija, inovacije i podrške startap inovacionim kompanijama i inforamcionim tehnologijama u državnoj upravi kojima se Srbija polako, ali sigurno okreće", rekla je Brnabićeva.

Premijerka je istakla ulogu Svetske banke, Fonda za dobru upravu Velike Britanije, Švedske agencije za međunarodni razvoj, kao i UNDP-a i novostvorene Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

"Ova kancelarija je jedna od stvari koje smo uradili za 100 dana vlade, a svi zajedno smo radili na ovome. Program Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti ukupno će imati vrednost milion dolara. Veliki posao je urađen, ali je i veliki posao pred nama", rekla je premijerka.

Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović rekao je da su otvoreni podaci oni koji su dostupni u otvorenim formatima, pristupačni i lako čitljivi.

"Širom sveta je otkriveno da otvoreni podaci utiču na privredni rast, čine javnu upravu efikasnijom, omogućavaju kvalitetnije usluge za građane, razvijaju transparentnost i smanjuju prostor za korupciju", istakao je Jovanović.

Dodao je da je EU među prvima prepoznala značaj otvaranja podataka u posedima organa javne vlasti, i da je još 2003. donela direktivu o ponovnoj upotrebi informacija javnog sektora koja je unapređena 2013. godine.

"Evropska komisija procenjuje da će otvaranje podataka stvoriti tržište vredno 40 milijardi evra godišnje, a da će ukupna vrednost koju će ovo tržište doneti privredi EU dostići 200 milijardi evra. Zato se na međunarodnom nivou o otvorenim podacima govori kao o novoj nafti", naveo je Jovanović.

Objašnjava da portal čini nekoliko stavki, a to su organizacije koje dele svoje podatke i kojih trenutno ima devet (Poverenik za informacije od javnog značaja, MUP, Agencija za lekove i medicinska sredstva, ministarstvo prosvete), skupovi podataka kojih sada ima 45, resursi kojih ima 139, korisnici kojih ima 76 i upotreba podataka kojih za sada ima tri.

"Kroz otvaranje podataka država razvija kreativni biznis i ekonomiju znanja. Na portalu postoji i anketa, jer želimo da znamo koji podaci imaju najveću vrednost za javnost i biznis. Popunjavanjem ove ankete pomažete nama da pomognemo vama, a ovo je prvi državni interaktivni portal", rekao je Jovanović.

Dodaje da je značaj ovog projekta prepoznat i u ekspozeu premijerke, kao i da se vidi njena duboka posvećenost procesu digitalizacije i podrška za sve projekte u toj oblasti.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif rekao je da je ovo jedan od brojnih projekata koje britanska vlada podržava kroz Fond za dobru upravu.

"Od 2015. do sada podržali smo reformske procese kroz više od 40 projekata u ukupnoj vrednosti oko sedam miliona evra. Otvaranje podataka vladinih institucija doprinosi povećanju transparentnosti, demokratske kontrole, poboljšanje servisa građana", rekao je Kif.

Dodaje da će na samitu zemalja Zapadnog Balkana u Londonu digitalizacija biti vodeća tema.

"Otvaranje podataka je i ekonomski važno. Na primer, ukupna vrednost ove inovativne privredne grane u Ujedinjenom Kraljevstvu procenjena je na 90 milijardi funti, a industrija otvorenih podataka zapošljava oko pola miliona ljudi", istakao je Kif.

Dodaje da Srbija ima jasno definisane ciljeve, kao i da ostvaruje značajne rezultate u ovoj oblasti.

"Ovo je samo početak, pravi posao tek sledi. Nastavićemo sa izrazitim interesovanjem da pratimo implementaciju ovoga i nadam se da ćemo što pre videti i konkretne rezultate" zaključio je Kif.

Među objavljenim podacima su i oni koje je sakupio Poverenik za informacije od javnog značaja. Iz njegovog tima podsećaju da godišnje prime od 3.000 do 4.000 zahteva onih kojima država nije dala tražene podatke, a da prošle godine, samo od Vlade, poverenik nije dobio tražene informacije na 61 zahtev.

"Portal svakako jeste korak u pravcu kojim želimo da idemo, mi smo prepoznali značaj otvorenih informacija. Istovremeno imamo i određene skepse, naime otvaranje podataka u posedu organa javne vlasti su komplementaran mehanizam, slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, gde se mi susrećemo sa velikim brojem problema", navodi Radoje Gvozdenović, pomoćnik poverenika za informacije od javnog značaja.

Stalna predstavnica i koordinatorka programa UN za razvoj Karla Herši, rekla je da je dobar znak što već sada devet institucija objavljuje podatke, kao i da ima još 11 onih koji izrađuju planove za korišćenje otvorenih podataka.

"Došlo je i do procesa decentralizacije i same lokalne vlasti preuzele su inicijativu na polju otvorenih podataka. Otvoreni podaci su više od podataka, to je način da se zajednice okupe oko pitanja od vitalnog značaja za njihov opstanak, kao što je pitanje održivog razvoja, obrazovanja, sigurnosti i zaštite životne sredine", navela je Herši.

Predstavnica kancelarije Svetske banke u Srbiji Svetlana Vukanović rekla je da je proces otvaranja podataka na svetskom nivou počeo još 2006. kako bi se stvorila transparentnija uprava i povećalo učešće građana.

"Pokazalo se da to ima pozitivne efekte na ekonomiju, inovacije i na elektronsku upravu i digitalne biznise. Svetska banka je odavno prepoznala da u svetu sa mnogo nejednakosti digitalna oblast jeste nešto gde svi imaju slične šanse, kao i da je to prilika za zemlje u razvoju da nadkonade izgubljene momente i napreduju na svim nivoima", rekla je Vukanovićeva. 

Dodaje, da u Srbiji Svetska banka podržava ICT kroz sektorske projekte od samog početka, a da su najvidljiviji zajednički projekti projekat katastra i elektronskih građevinskih dozvola i otvaranje podataka o saobraćajnim nezgodama ove godine.

"Danas smo izdvojili 300.000 dolara bespovratnih sredstava da bi učestvovali u projektu otvorenih podataka. Nadam se da ćemo kroz radionice širom Srbije još diskutovati na ovu temu i širiti svest o značaju ove oblasti", rekla je Vukanovićeva.

U okviru svečanosti povodom predstavljanja nacionalnog Portala otvorenih podataka potpisan je i projekat Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti.