Treće doba – kada pomoć porodice nije dovoljna

Ima slučajeva da neki od starijih stanara višespratnica godinama nisu izašli iz stanova. Srećni su ako imaju porodicu ili dobre komšije, koji hoće da im pomognu oko nabavke ili kućnih poslova.

Nadežda Trpković ima 84 godine i od smrti supruga živi sama. Ima ćerku, zeta i dva unuka.

"Ja sam zadovoljna zato što sam zdrava i zato što mi za sada nije potrebna ta pomoć, ali verujte da je teško, zato što ima malo osoba koje pomažu. Niti obilaze, niti se interesuju, pa makar telefonom da pozovu da pitaju kako su", kaže Nadežda.

Dr Ljiljana Savić Abramović kaže da se raduje kada se nađe neko da pruži pomoć.

"Nedavno nosim neki teži teret i iza sebe čujem brze korake i dva dečaka od 12, možda 14 godina, prosto trče da mi pomognu. Ja sam čitav dan pevala jer sam shvatila da rastu mladi, dobro odgojeni ljudi", ispričala je Savić Abramovićeva.

Samo jedan odsto starih oslanja se na pomoć socijalnih službi. Starost obično prati i bolest, ali zdravstveni sistem ne odgovori uvek na njihove potrebe.

"Ja jesam zdravstveni radnik i jako mnogo primera diskriminacije starih se dešava na moje oči", rekla je dr Ljiljana Savić Abramović.

Objašnjava da se pravi jedna vrsta trijaže: "Pritrči mladom, pritrči srednje starom, a taj mnogo stariji, koji je možda na izdisaju, i možda su mu to i neki zadnji momenti, dobiće po nekakvom redu poslednji uslugu."

Svaka 16. starija osoba nema nikog svog. Najteže je ženama i onima koji nemaju prihode, ili imaju veoma mala primanja.

"Veliki broj starijih osoba od 65 godina, posebno starijih žena, su neformalni negovatelji svojim majkama, svojim supružnicima koji pate od demencije, ili drugih psihički izmenjenih stanja, mnoge su neformalni negovatelji svojoj odrasloj deci, osobama s invaliditetom, i to je za mene bio najveći izazov na terenu kad sam se susrela sa njihovim patnjama, sa njihovim strahovima, sa njihovim zebnjama", kaže Nadežda Satarić iz NVO Snaga prijateljstva "Amiti".

Natalija Perišić, profesorka na Fakultetu političkih nauka, ističe da je istraživanje pokazalo da je porodica najvažniji resurs na koji se država oslanja, ali da je prilično iscrpljena.

"Naše istraživanje je pokazalo da su stari sposobni, da oni hoće, da oni žele da žive u sopstvenim kućama ali da im je potrebna pomoć, osim pomoći porodice", ističe Peršićeva.

Mnogo je nezaposlene dece koja žive od penzija svojih roditelja. Neke od preporuka stručnjaka jesu da se u lokalnim sredinama razvijaju servisi podrške koji će biti dostupni svim starim ljudima, ali i da se podrže i pomognu porodice koje brinu o ostarelim roditeljima.