Udžbenik iz istorije – od istine do kritike

Udžbenik iz kojeg istoriju uči već deset generacija gimnazijalaca, autora profesora Radoša Ljušića, za njegovog kolegu, nekadašnjeg studenta – je sporan. Aleksandar Miletić navodi da istorijske događaje prikazuje selektivno, etnocentrično, a uvredljivim izrazima krši i Zakon o zabrani diskriminacije.

"Imamo upotrebu prideva 'šiptarski', koji je već u pravnom sistemu, nakon obrazloženog mišljenja poverenice za zaštitu ravnopravnosti iz 2015, definisan kao derogirajući izraz kojim se vređa dostojanstvo čitave jedne etničke grupe, pripadnika jedne nacionalne manjine", ističe Miletić.

Autor odgovara da je udžbenik pisao po svetskim standardima, a u polemiku se na istom stanovištu uključio i istoričar Čedomir Antić. Objašnjava – istorija se piše na osnovu izvora, što udžbeniku profesora Ljušića ne nedostaje.

Miletić bi, kaže, identitet konstruisan u 20. veku da prenese na 19, zato što je to politički korektno.

"Ako on govori o etničkim Albancima, etničkim Srbima i da treba profesor Ljušić da piše istoriju Srbije, umesto istoriju etničkih Srba, on definitivno 20. vek prebacuje u 19. vek", kaže Antić.

U javnosti se čuo predlog i da se udžbenik povuče i preispita, ali u Ministarstvu prosvete kažu da zvaničan zahtev za to, na njihovu adresu, nije stigao. Ako ga bude, od Zavoda za unapređivanje obrazovanja će tražiti da osnuje komisiju koja bi utvrdila da li su primedbe na mestu.

U Zavodu podsećaju da su se o tom udžbeniku poslednji put izjašnjavali 2010. i to pozitivno, ali i da je istorija predmet na koji do njih stiže najviše primedaba.

I Srbija tu nije usamljena. Prema istraživanju Centra za demokratiju Jugoistočne Evrope, đaci u regionu o susedima često uče malo ili pogrešno.

"To znači da se stiče idealna slika o nama samima – uvek smo najbolji, uvek smo mi u pravu, stalno je neko drugi kriv", rekla je Zvezdana Kovač iz Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi.

Kažu, narodi u regionu imaju istu istoriju, ali različitu istoriografiju. Zato u istorijskim čitankama poslednjih 12 godina nastavnicima istorije nude različite izvore.

"Dajemo priliku đacima da steknu sliku o kontekstu u kojem je jedan događaj nastao. U našim čitankama koegzistiraju istine, mi ne pretendujemo na jednu istinu već se trudimo da podstaknemo kritički način razmišljanja", ukazala je Zvezdana Kovač.

Poslednji put, odobreni udžbenik istorije povučen je na doradu pre dve godine, na zahtev patrijarha Irineja. Istorija za šesti razred Radeta Mihaljčića, posle prepravke, i danas se koristi.