Stroga zaštita za oko 2.000 biljnih i životinjskih vrsta

Srbija je jedna od retkih zemalja gde nekažnjeno svako baca otpad gde stigne. U rekama je sve više flaša, plastike i drugog otpada, a zbog toga sve manje živog sveta u njima.

"Razgrađivanje otpada, pre svega plastičnog otpada u našim rekama, svakako da rastvara i materije od kojih je plastika napravljena i da to kasnije kroz lanac ishrane kompletno utiče na ono što jeste živi svet reke, ali i šire budući da se mnoge životinjske vrste hrane ribama", objašnjava Nataša Panić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Među najugroženijim vrstama je beloglavi sup. Smatra se da ih ima samo ima nekoliko desetina parova. Za mrkog medveda nema preciznih podataka, a procena je da ih u Srbiji ima između 100 i 200. Među zaštićenim životinjama su većina ptica grabljivica, bubamara, žabe, belouške, šarke.

"Postoje računice gde jedna zmija u toku sezone pojede i nekoliko hiljada glodara, a mi trovanjem jednim mamcem ne možemo da pokrijemo ni deset glodara. To trovanje ubija ptice, ubija insekte, ubija zmije. Sve se posredno nalazi u lancima ishrane", ističe Rasto Ajtić, biolog-herpetolog.

Zaštićena je i Pančićeva omorika, ali i malo poznat Pančićev skakavac. Glavni razlog ugrožavanja ove retke i reliktne vrste je uništavanje njihovih staništa, odnosno seča šuma crnog bora.

"Njega je opisao Josif Pančić, čuveni botaničar 1882. godine, pronašao ga je godinu dana ranije na Mokroj Gori i na planini Tari. Životinja iz paristorije i ta familija je vezana za trope, ovo je jedini predstavnik faune u Evropi", naglašava Dragan Pavićević, biolog-entomolog.

Prema zvaničnim procenama Međunarodne unije za zaštitu prirode, petina svih poznatih sisara, trećina vodozemaca, gmizavaca i riba, 12 odsto ptica i 70 odsto biljaka, ugroženo je i preti im nestanak.