Digitalizacijom do efikasnijeg poslovanja

Pomoćnik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Sava Savić je rekao da je digitalizacija prepoznata kao jedan od ključnih elemenata za razvoj srpske privrede i ekonomije i podsetio da je u ekspozeu premijerke Ane Brnabić uvrštena u prioritete.

"Moramo nadoknaditi zaostatak u svim privrednim granama i digitalizacija može unaprediti poslovanje primenom IKT i savremenih rešenja. Kao što je Brnabićeva u svom ekspozeu iznela, mi u ministarstvu sprovodimo ključne aktivnosti koje će omogućiti potpunu digitalizaciju i elektronski način poslovanja", rekao je Savić novinarima.

On je kazao da je predlog Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju u skupštinskoj proceduri odnosno da je danas na dnevnom redu parlamenta, što je krovni zakon koji treba da omogući digitalizaciju u svim oblastima.

Taj zakon će omogućiti potpunu zamenu papira elektronskim dokumentom i prelazak na elektronski način rada.

"Nijedan organ više ne može osporiti elektronski dokument niti tražiti papirni od privrede ili građana. Ovaj zakon će doneti velike uštede pravnim licima, državnoj administraciji i učiniti svima jednostavniji i efikasniji rad, koji je do sada bio pola analogan pola, a pola digitalan".

Savić podseća da privreda troši milione evra na paralelni rad, jer je drugim zakonima obavezno štampanje papirnih dokumentata i čuvanje sa svojeručnim potpisom i pečatom.

Sa druge strane, pomenutim zakonom je uređena sigurna dostava, a uređeno je i dugotrajno čuvanje elektronskih dokumenata.

Savić je naveo da po istraživanjima Evropske komisije oko 95 odsto poslova koje građani i privreda obavljaju među sobom i pred nekim organima ne zahtevaju fizičko prisustvo.

"Tako će i ovaj zakon omogućiti da Srbija još napreduje na Duing biznis listi Svetske banke. Pretpostavka je da digitalizacijom elektronskog poslovanja Srbija može da se nađe među prvih 20 zemalja, pošto je samo jedan servis - elektronska građevinska dozvola napravio znatan pomak. Nakon primene ovog zakona strani investitori i građani će moći da otvaraju firme na klik", rekao je Savić.

Veliki sistemi u privredi će poslovati isključivo i samo elektronski, a banke neće biti u obavezi da čuvaju kilometarske papirne dokumentacije.

On je kao primer naveo lanac pekara koji na petogodišnjem nivou generiše 600.000 registratora, sa po 150 do 500 papirnih dokumenata i obavezom da 10 godina čuvaju pojedine papirne dokumenta. 

"Verovali ili ne, taj lanac pekara ima više od 50 kilometara papirne dokumentacija, a zbog svog poslovanja oni to sve već imaju u elektronskom obliku", naveo je Savić.

Direktor Kancelarije vlade za IT i E-upravu Mihailo Jovanović je rekao novinarima da je zadatak Vlade Srbije uspostavljanje efikasne i transparentne javne uprave, za šta je potrebno da imamo svima dostupnu i efikasnu elektronsku upravu.

"Želimo da građani i privreda budu u centru pažnje, a da država počne da pruža savremene elektronske usluge", rekao je Jovanović te dodao savremena elektronska uprava podrazumeva dostpunost svih usluga i preko interneta i plaćanje tih usluga.

U Kancelariji vlade, kako kaže, svi IT resursi republičkih organa biće stavljeni na jedno mesto kako bismo ostvarili veću efikasnost, uštede i bolju kontrolu, kao i efikasniju implementaciju državnih projekata.

Jovanović je kao veliki projekat pomenuo i povezivanje različitih registara državne uprave i lokalne samouprave i najavio da će u narednih nekoliko predstaviti važne projekte koje će promovisati i premijerka. 

Sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo u PKS Jelena Jovanović je rekla da je digitalizaicija prioritet u gotovo svim oblastima u društvu, pa i u PKS.

"Treba da razgovaramo kako to da uvedemo što više u svakodnevni život, kako građani i privredna društva da što više koriste savremene tehnologije u svom poslovanju", navela je.

Naglasila je da je EU samo kada je uvela elektronsku fakturu uštedela milijarde evra.

"Šta bi tek bilo kada bismo potpuno prešli na elektronsko poslovanje", upitala je.

Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović je naglasio da je u četvrtoj industrijskoj revoluciji prvi put mašine počinju da menjaju ljude i u intelektualnim poslovima, a ne samo fizičkim.