Selo moje lepše od Niša

Stefan Stevanović je čekao samo da završi školu i sa svojih 20 godina napustio Niš, gde je rođen i odrastao, i otišao u selo.

Između asfalta, bezbrižnog života sa roditeljima i izlazaka sa društvom s jedne, i napornih seoskih poslova s druge strane, odabrao je ovo drugo – kao malo ko njegovih godina. I odmah pokazao koliko je ozbiljan.

"Trenutno imamo 40 koza i 20 ovaca, dogodine će ih biti još. Idem ka umatičenim grlima, mada se teško nabavljaju, ovce smo uzeli u aprilu", rekao je Stefan.

Tako sada živi u Sopotnici kod Gadžinog Hana sa dedom, koji se, iako više nije sam, ne raduje previše. Kaže, zna šta čeka njegovog unuka. Kao i roditelji, čiji stariji sin studira glumu, pa su lakši život priželjkivali i za Stefana.

"Ja sam ga jurio da ne ostane na poljoprivredi, jer je poljoprivreda teška. Šta dobiješ – dobiješ; ali on je tako rešio", kaže deda Dragoslav.

Stefan priča kako je reagovala njegova majka kada je doneo odluku.

"Majka kô majka, kaže: 'To je velika obaveza, ne možeš ti to.' Ja kažem: 'Nemoj da mi staješ na put.' Baš se ni društvu ne sviđa, svi znaju da je poljoprivreda teška", kaže Stefan.

Ni reakcije rodbine, ni prijatelja, niti naporan rad od jutra do večeri, Stefana nisu obeshrabrili.

"Može da se živi solidno, može i porodica da se osnuje, samo vremenom. Polako", rekao je Stefan.

Tako, uz pomoć subvencija Opštine i države, a najviše zahvaljujući tome što ne beži od rada, taj mladi čovek koji je napustio grad i izabrao selo i poljoprivredu ne brine za svoju budućnost.