Svakog sata od bolesti srca i krvnih sudova umre šest osoba

Verica Jovanović kaže da je zabluda da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe iz ekonomski razvijenijeg društva.

"Danas nijedan stanovnik naše planete nije pošteđen ove grupe bolesti, bez obzira na to gde živi, kog je pola, uzrasta, socijalno-ekonomskog statusa", rekla je Jovanovićeva za Tanjug.

Naglasila je da trećinu svih uzroka smrti u svetu čine bolesti srca i krvnih sudova i da svake godine od njih umre 17,5 miliona ljudi.

"Očekuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona ljudi", pojasnila je Jovanovićeva i dodala da u Srbiji u poslednjih 10 godina stopa smrtnosti beleži pad i kod muškaraca i kod žena, ali da su podaci i dalje alarmantni.

Tokom prošle godine od kardiovaskularnih bolesti umrlo je 52.102 osobe i to 28.314 žena i 23.788 muškaraca.

"Ono što je zabrinjavajuće je da u Srbiji svakog sata šestoro ljudi umre od oboljenja srca i krvnih sudova, odnosno 142 osobe dnevno izgube život od ove grupe bolesti, što na godišnjem nivou iznosi više od 52.000 ljudi", pojasnila je Jovanovićeva.

Kontrolom faktora rizika moguće je sprečiti više od 50 odsto obolevanja, posebno kontrolom tri ključna faktora rizika – pušenje i pasivno pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.

Stres, takođe, negativno utiče na zdravlje stanovništva i doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti.

"Smanjenjem stresa i poboljšanjem psihološkog stanja može se izbeći pojava srčanog udara, ali popraviti i opšte telesno i duševno stanje", pojasnila Jovanovićeva.

Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. dr Branko Beleslin naglasio je da Srbija pripada visokorizičnim zemljama u obolevanju od bolesti srca i krvnih sudova, što se meri brojem umrlih na 100.000 stanovnika.

"Zapadnoevropske zemlje su preduzele sistemske mere koje su dale rezultate, a najbolje rezultate beleži Danska. U Srbiji postoji blagi trend smanjenja učestalosti oboljevanja i umiranja", naglasio je Beleslin za Tanjug.

Zapadnoevropske zemlje su preduzele sistemske mere, pojašnjava, kao što je zabrana pušenja, pravilna ishrana, smanjenje upotrebe soli.

"Srbija je zabranila pušenje u bolnicama i javnim mestima, ali nije u zatvorenim prostorima kao što su restorani, kafane", pojasnio je Beleslin.

Značaj prevencije i kontrole faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama ove godine su u fokusu Svetskog dana srca koji se obeležava 29. septembra. 

Tokom cele nedelje građanima će se na različite načine ukazivati na značaj prevencije kardiovaskularnih bolesti.

Završna manifestacija biće u petak u Tašmajdanskom parku od 10 do 12 sati gde će biti Klinika na otvorenom, pod sloganom "Prenesi znanje – čuvaj svoje srce".

Tokom dva sata građani će imati priliku da razgovaraju sa lekarima, izmere krvni pritisak, šećer u krvi.