Kako do sistemskog rešenja za vršnjačko nasilje

Česti slučajevi vršnjačkog nasilja zahtevaju sistemsko rešenje. Na usvajanje "Aleksinog zakona" koji predviđa formiranje institucije dečjeg ombudsmana još se čeka. U izradi je strategija o prevenciji i zaštiti dece od nasilja koja će, tvrde nadležni, pomoći i roditeljima i institucijama. Ono što već traje jesu predavanja o nasilju koja od ove školske godine učenicima 4. i 6. razreda drže policajci.

Drugari iz razreda devojčici sipali otrov u vodu. Devojčici iz Šapca drugarica pretila smrću na Jutjubu. Vršnjaci pretukli dečaka Roma jer je nosio srpsku zastavu. To je samo deo ovogodišnjeg učinka nasilnih maloletnika u Srbiji.

Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj" kaže da kada dete pošaljete u školu ne znate šta će tamo da se desi ili šta se dešava, što je izazov za svakog roditelja.

"Ali ne smemo se plašiti, moramo na tome raditi i decu ohrabrivati da oni sami znaju da reaguju. Nekako kod njih povećavati osećaj empatije prema drugu koji je možda u problemu", Gordana Plemić.

Tome će ih ove školske godine učiti i policajaci. Pored 373 koji su zaposleni u školama, oko 2.000 predavača iz MUP-a govoriće đacima o bezbednosti.

Na spisku tema su porodično, internet i vršnjačko nasilje.

"Pre svega da prepoznaju nasilje. Da znaju na koji način da se ponašaju kada su u situaciji da trpe nasilje, kome mogu da se jave, na koji način da reaguju. Pokušaćemo da utičemo na njih da razvijaju međusobne odnose da imaju jedan poseban odnos u takvoj situaciji prema svojim drugovima i da ugradimo u njihovu svest jedan bolji i drugi način razmišljanja", kaže Vladimir Rebić, direktor policije.

Na istom zadatku trebalo bi da bude i ministarstvo.

Savetnici za nasilje, inspekcije i SOS telefon su, kažu, njihovi mehanizmi za borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Ne uvek i uspešni jer se nekada kasno aktiviraju.

U njihovoj nadležnosti su i školski pedagozi i psiholozi - prva adresa za rešavanje problema. Njih, međutim, nema dovoljno.

Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja navodi da je to uslovljeno brojem odeljenja, odnosno veličinom škole i finansijskom situacijom u državi.

"I ja se nadam i ministarstvo radi na tome da se sagleda značaj tih ljudi, da se zaposle", kaže Biljana Lajović.

A oni su s druge strane, tvrde, nemoćni bez podrške roditelja.

Opomene i ukori kojima se kažnjavaju problematični učenici često nemaju efekta.

"Ukor je delotvorniji ako dete to shvati kao posledicu za neprimereno ponašanje, a naročito ako roditelj tog učenika shvati da mora nešto da se menja", objašnjava školski psiholog Suzana Deretić.

Problemi koji se ne reše u školi - rešavaju policija, tužilaštvo i sudovi.

Preciznih podataka o njihovom broju nema, ali Ministarstvo prosvete procenjuje da ih je oko 200 godišnje.

Slučaj Alekse Jankovića koji se zbog vršnjačkog nasilja ubio 2011. godine nije dobio očekivani epilog.

Odgovorni su prošli nekažnjeno jer je slučaj zastareo.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.