"Planirano osnivanje više prvostepenih upravnih sudova"

Učestvujući na konferenciji "Organizacija i nadležnost upravnog sudstva" u Beogradu, ministarka je kazala i da bi sadašnji Upravni sud postao Upravni apelacioni sud koji bi bio isključivo nadležan da rešava o pravnom leku na odluke prvostepenih upravnih sudova.

"To podrazumeva izmene zakona o uređenju sudova, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava kao i zakona o upravnim sporovima", rekla je Nela Kuburović.

Ona je navela da su Ministarstvo pravde i Upravni sud razvili aplikaciju "eSud" koja će tom sudu, advokatima, građanima i tuženim državnim organima u potpunosti omogućiti elektronsku komunikaciju povodom upravnog spora.

"Početak rada te aplikacije planiran je nakon usvajanja Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja koji predstavlja neophodan pravni osnov za rad aplikacije", kazala je ministarka.

Po njenim rečima, pored reorganizacije nadležnosti Upravnog suda sa uvođenjem drugostepenog postupka, u narednom periodu će se raditi na ujednačavanju sudske prakse u cilju uspostavljanja pravne predvidivosti od koje zavisi i investiciona klima kao i na standardizaciji postupka.

Navodeći da je Upravni sud počeo sa radom 2010. godine kao sud posebne nadležnosti, predsednik Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević kazao je da su problemi sa kojima se ta ustanova danas suočava preopterećenost sudija i neadekvatna kadrovska popunjenost.

"Jedan od preduslova reformi u oblasti pravosuđa predstavlja donošenje zakona usaglašenih sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ali je podjednako važno i da zakonodavstvo bude delotvorno i da javnost može o njemu da se informiše", naveo je Milojević, dodajući da polaznu tačku reformskih rešenja treba tražiti u zemljama koje kao i Srbija, primenjuju kontinentalno pravo.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio ocenio je da upravni sudovi imaju centralnu ulogu u zaštiti prava građana, kao i da je važno unaprediti nadgledanje upravne administracije kako bi se građanima pružila kvalitetnija usluga.

"To se može ostvariti samo kroz nezavisno upravno sudstvo", naveo je Oricio, dodajući da misija OEBS-a želi da olakša razmenu najbolje prakse zemalja članica te organizacije kako bi Srbija napredovala u reformi pravosudnog sistema.

"Predlozi tužilaca za izmene Ustava biće razmotreni"

Odgovarajući na pitanja novinara u Palati Srbija, ministarka je izjavila da će predlozi tužilaštva o izmenama Ustava Srbije koje se tiču njihovog položaja biti razmotreni, napominjući da o toj temi treba da postoji širi društveni konsenzus.

"Tužioci čine deo učesnika u javnoj raspravi za izmene Ustava i svakako ćemo uzeti u razmatranje ono što su dostavili, ali tužioci nisu jedini koji treba da daju reč o tome kako treba da bude regulisan njihov položaj, budući da je reč o ustavnom aktu povodom kojeg treba da postoji širi društveni konsenzus, a ne samo da se čuje jedna strana", rekla je Kuburovićeva.

Podsetila je da je pre više meseci počela javna rasprava o izmenama Ustava koje se tiču pravosuđa, odnosno procesa izbora nosilaca pravosudnih funkcija, izbora članova i sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva.

"Konsultativni sastanci zajedno sa Kancelarijom za civilno društvo se redovno odvijaju i svi zainteresovani akteri su pozvani da dostave svoja mišljenja i da učestvuju u javnim raspravama. Udruženje tužilaca je samo jedan od aktera koji učestvuju u ovom procesu", napomenula je Kuburovićeva.

Dodala je da će po okončanju konsultativnog procesa Ministarstvo pravde izraditi predlog izmena Ustava koji će biti dostavljen Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

"Tek nakon toga možemo da usaglasimo konačan tekst predloga koji može da se uputi na dalje razmatranje", napomenula je ministarka.

Četiri strukovna udruženja, među kojima je i Udruženje tužilaca Srbije dostavila su Ministarstvu pravde zajednički predlog za promene 11 članova Ustava, s ciljem da se tužilaštvu obezbedi puna nezavisnost i da funkcioniše kao pravosudni, a ne državni organ.

Takođe, jedna od predloženih novina je da se proširi nadležnost javnog tužilaštva na zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda, u slučaju kada državni organi, odnosno njihovi pripadnici, krše prava i slobode građana.