Deca migranti u školskim klupama, privid normalnog života

Početkom septembra u đačke klupe širom Srbije sela su i deca migranti. I dok je većina i dece i roditelja lepo prihvatila nove drugare, meštani Šida, kažu, zabrinuti su za bezbednost i napredak svoje dece u takvom okruženju. Oni su na nedavno održanom protestu zatražili da se praksa zajedničke nastave ukine. Polazak u školu, ako se za to obezbede uslovi, čeka oko stotinak dece iz centra u Adaševcima.

U 27 škola u Srbiji, nastavu pohađa 252 dece migranata. Školaraca je najviše u Beogradu i Šidu, a Šid je jedina opština u kojoj je početak školske godine izazvao veliko negodovanje i protest roditelja.

Predstavnik roditelja Goran Hrček smatra da bi zbog jezičke barijere, bio potreban prevodilac za njihovu decu. "Drugo zdravstvena barijera - niko nam ne garantuje da su sva deca u njihovom matičnim državama adekvatno zdravstveno zbrinuta", dodaje Hrček.

Da se za to pobrinula Srbija tvrde u Komesarijatu za izbeglice.

Ivan Mišković iz Komesarijata ističe da su sva deca prošla detaljne sistematske preglede i potpuno zdrava idu u školske klupe. "Ministarstvo prosvete je pripremilo škole, obučilo nastavni kadar, postoje knjige, postoje učila", navodi Mišković.

Roditelje koji protestuju upitao je "kako bi bilo da su njihova deca u toj situaciji i da deci migrantima ne požele ništa drugo do ono što bi poželeli svojoj deci".

Miškovićna pominje i da je važno da se ne pokvari pozitivna slika koju je Srbija stekla tokom migrantske krize.

"Kada je veliki broj ove dece stasao za polazak u školu počeli su ratovi u njihovim zemljama i oni nisu imali priliku da uđu u te tokove i ovu priliku su dočekali sa radošću. Zato mislim da svi zajedno trreba da im olakšamo i da im pomognemo da prebrode sve te traume", rekao je Mišković.

Ovo je, smatra, i prilika da redovni đaci vide nešto drugačije.

Učila i knjige koristi već više od 250 dece u 27 škola. U Šidu su to sprečili meštani koji su svojevremeno tražili izmeštanje kampa iz tog mesta, i to zbog nekoliko incidenata u kojima su učestvovali migranti.

Načelnik opštinske uprave Šid Romko Papuga poručuje da paniku ne treba širiti pogotovu što, kako tvrdi, ta lošija iskustva ne potiču od dece i porodica sa decom. 

Mnoga od njih, za školu su stasala na izbegličkoj ruti. One koji su u klupe prvi put seli u Pirotu, vršnjaci su prihvatili. 

"Mi ćemo jednostavno slediti impulse koje nam daju učitelji, nastavnici i direktori i sasvim je normalno da deca koja pohađaju nastavu budu uključena u sve školske aktivnosti", kaže gradonačelnik Pirota Vladan Vasić.

To nameravaju i u Beogradu gde je upisano najviše đaka migranata. Šestoro prvaka iz Avganistana školuje se u blizini prihvatnog centra.

"Učitelj kod koga su bili je rekao da nije bilo nikakvih problema i da im je bilo baš zanimljivo. Bili su srećni što su došli s obzirom da već dugo su u putu i neka promena njima mnogo znači", napominje Sanja Pavić Rajak direktor OŠ "Kraljica Marija".

Značila bi i deci iz prihvatnih centara Adaševci i Principovac kojima je početak škole neizvestan. Njih je ukupno 111.

broj komentara 0 pošalji komentar